Roboti će uzeti ljudima radna mesta, a svi ljudi će dobijati novac bez uslova

"Jesam, dakle plaćen sam", mogao bi postati novi moto građana Evrope, s obzirom da radikalna ideja da bi vlade trebalo da daju novac svima: bogatima i siromašnima, zaposlenima i nezaposlenima, polako ali sigurno pušta koren u Evropi.

U Francuskoj, dva od sedam kandidata za predsednika vladajuće Socijalističke partije obećavaju skroman, ali redovan prihod za svakog odraslog Francuza ili Francuskinju.

Test ovog zagarantovanog mesečnog prihoda, za koji se državi nije potrebno odužiti ni na koji način, već je počeo u Finskoj, a planiran je probni period i u drugim državama.

Glavni cilj testa je da ustanovi da li će oko 2.000 ljudi koji dobijaju oko 560 evra mesečno samo da lenčari ili će iskoristiti bezbednost koje im taj novac pruža i započeti sopstveni biznis i druge projekte, što je i jedan od argumenata za uvođenje osnovnog prihoda.

Drugi, veoma jak argument jeste strah Evrope i SAD da će već u narednoj deceniji nestati na desetine miliona radnih mesta, jer će ljudi sve više biti zamenjivani robotima, pa bi redovan prihod umirio građane.

Nazivana "univerzalni prihod", "univerzalni osnovni prihod" ili samo "osnovni prihod", ova ideja postoji u raznim oblicima još od polovine 19. veka.

Nakon što je decenije provela na periferiji intelektualnih debata, prešla je u "mejnstrim" 2016, kada je Švajcarska održala referendum o predlogu da se uvede osnovni prihod od oko dve i po hiljade dolara, što su građani ove zemlje odbili.

Naravno, ova ideja je skupa. Procenjeni trošak Francuske bio bi oko 400 milijardi evra, a dodatna sredstva dobila bi se od oporezivanja robota i njihovih proizvoda.

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara