Srednja klasa širom sveta na udaru koronavirusa

Foto: Pixabay

Globalna srednja klasa prošle godine smanjila se prvi put nakon nekoliko decenija zbog pandemije koronavirusa, pokazuju najnovije procene Svetske banke, koje prenosi portal Bloomberg. Prema tim podacima skoro dve trećine domaćinstava iz zemalja u razvoju prijavilo je gubitak prihoda, pa je samim tim prešlo iz srednje u nižu klasu.

Bloomberg prenosi i da su istraživači Pew centra otkrili da je broj ljudi koji pripadaju globalnoj srednjoj klasi opao za 90 miliona, pa ta klasa sada na globalnom nivou iznosi 2,5 milijarde ljudi.

Pod srednjom klasnom smatraju se ljudi koji zarađuju od 10 do 50 američkih dolara dnevno.

To je uticalo i na povećanje broja siromašnih, ili onih ljudi koji žive sa nešto manje od dva dolara dnevno za čak 131 miliona, napominju istražvači Pew centra.

Podaci Pew centra govore i da je oko 62 miliona ljudi sa visokim dohotkom, odnosno onih koji zarađuju 50 ili više dolara dnevno, "palo" u srednji klasu, što je rezultat pandemije, rekao je Rakeš Kohar, autor studije.

"Nikada pre u istoriji nismo imali ovakav pad prihoda na globalnom nivou", izjavio je Kohar.

On je ocenio i da je konačno prestao da važi trend neprestalnog širenja globalne srednje kalse od devedesetih godina prošlog veka.

Kada je istraživački centar Pew poslednji put izračunao veličinu globalne srednje klase, 2001. godine, ona je činila 13 odsto svetske ljudske populacije, do 2019. godine porasla je na skoro 18 odsto, a rast je bio 50 miliona ljudi godišnje.

Istraživanju koje je nedavno obavljeno obuhvatilo je 47 hiljada domaćinstava u 34 zemlje u razvoju sa ukupnom populacijom od skoro 1,5 milijarde ljudi.

Rezultati govore da je u 36 odsto domaćinstava prošle godine neki od članova izgubio posao, ili da im se dohodak smanjio za skoro dve trećine, što predstavlja prvo povećanje globalnog siromaštva još od azijske finansijske krize iz 1997. godine, navode istraživači.

KAKO DANAS ELITA POKAZUJE SVOJE BOGATSTVO?

Kao i u mnogim bogatim zemljama, istraživanja zemalja u rasponu od Burkine Faso do Kolumbije, Indonezije i Vijetnama, pokazuju da je ovaj pad najviše pogodio žene, mlade ljude i samozaposlene u urbanim centrima.

Prema podacima Svetske banke, od septembra 2020. godine napredne ekonomije su u proseku trošile 7,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na spašavanje preduzeća i ljudi pogođenih pandemijom.

Zemlje sa tržištima u razvoju trošile su 3,8 odsto BDP-a, a zemlje sa niskim prihodima trošile su 2,4 odsto.

Predviđa se da će se broj siromašnih ove godine povećati na 163 miliona ljudi.

Prema podacima dobijenim tokom istraživanja, iz Južne Azije dolazi više od dve trećine ljudi koji su iz srednje klase prešli u siromaštvo. 

Očekivalo se da će ekonomija Indije od 2020. godine rasti po stopi od skoro šest odsto godišnje, međutim sada Svetska banka procenjuje da će BDP Indije u ovoj godini do 31. marta smanjiti 9,6 odsto.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara