TOP 5 najvećih inflacija u istoriji

Srbija se nalazi na trećem mestu liste najvećih inflacija u istoriji koju je sačinio magazin Business Insider.

Sudeći po ovoj listi, može se reći da je naša zemlja ovog puta zaista po nečemu lider u regionu, mada nam je i ovom slučaju tron ugrožen ukoliko u region svrstamo i našeg severnog suseda Mađarsku.

1. Mađarska


Dnevna stopa inflacije: 207 odsto
Avgust 1945. - jul 1946.
Udvostručavanje cena na svakih 15 sati

Mađarska je posle Drugog svetskog rata bila ekonomski uništena zemlja. Oko 40 odsto kapitala uništeno je tokom sukoba, a stvar je pogoršala i megalomanijska proizvodnja tokom rata za potrebe Hitlerove Nemačke. Nemačka svoje dugove nikad nije vratila, a Mađarska je ostala da se sama snalazi. 

Osim toga, kada je potpisan mir sa saveznicima 1945. godine, Sovjeti su ovoj zemlji naložili da plati ogromnu odštetu, koja je u vreme hiperinflacije iznosila između 25 i 50 odsto mađarskog budžeta. Monetarnu politiku zemlje u to vreme je kontrolisala posebna saveznička kontrolna komisija, kojom su upravljali Sovjeti i koja je Mađarskoj naložila da štampa novac kako bi platila odštetu. Iako su bankari iz centralne banke Mađarske upozoravali da to nije dobra ideja, od odluke se nije odustalo i nastala je najveća hiperinflacija u istoriji svetske ekonomije.

2. Zimbabve


Mart 2007 - novembar 2008.
Dnevna stopa inflacije: 98 odsto
Udvostručavanje cena na svakih 25 sati

Strmoglavi pad ekonomije Zimbabvea desio se nakon zemljovlasničkih reformi Roberta Mugabea 2000. i 2001. godine, kada je oduzeo imovinu belcima i dao je većinskom crnom stanovništvu. Ovo je dovelo do pada proizvodnje od 50 odsto tokom narednih devet godina. 

Došlo je i do deficita u budžetu zbog umešanosti u rat u Kongu i loših socijalističkih reformi. Istovremeno, stanovništvo se masovno selilo zbog siromaštva, čime se smanjila baza za poreze, dok je javna potrošnja samo rasla. Vlada je zbog toga pribegla monetizaciji fiskalnog deficita, što je dovelo do katastrofalne inflacije.

3. Jugoslavija i Republika Srpska


April 1992. - januar 1994.
Dnevna stopa inflacije: 65 odsto
Udvostručavanje cena na svakih 34 sata

Raspad Sovjetskog saveza doveo je do rapidnog smanjenja međunarodnog značaja Jugoslavije, koja je do tada bila značajan geopolitički igrač koji je povezivao Istok i Zapad. 

To je dovelo do raspada zemlje i stvaranja novih država po etničkim granicama. Trgovina među delovima dotadašnje zemlje propala je, a za njom je sledio i pad prizvodnje. 

Jugoslaviji su nametnute i međunarodne sankcije, koje su dodatno uništile ekonomiju. Nova država koja je zadržala staro ime zadržala je i glomazni državni aparat, što je doprinelo državnom deficitu. U pokušaju da monetizuje deficit, Narodna banka je izgubila kontrolu nad štampanjem novca i stvorila hiperfinflaciju.

4. Vajmarska Nemačka


Avgust 1922. - dececmbar 1923.
Dnevna stopa inflacije: 21 odsto
Udvostručavanje cena na svakih 3 dana i 17 sati

Hiperinflacija je Vajmarsku Nemačku pogodila nakon poraza u Prvom svetskom ratu. Nemačka je nakon rata morala da plati ogromu odštetu zemljama pobednicama. "Kvaka" je bila u tome što te reparacije Nemačka nije mogla da plati u svojoj valuti, već je bila primorana da prodaje marke u zamenu za lokalne valute zemalja pobednica. Kada su odštete stigle na naplatu u leto 1921. godine, došlo je do hiperinflacije, a marka je devalvirala.

5. Grčka


Maj 1941 - decembar 1945.
Dnevna stopa inflacije: 18 odsto
Udvostručavanje cena na svakih 4 dana i 6 sati

Budžet Grčke doživeo je dramatičan preokret 1939. godine, sa suficita od 271 miliona drahmi na deficit od 790 miliona u 1940. godini. Sve se dodatno pogoršano kada su sile Osovine napale ovu zemlju krajem 1940. godine. 

Dodatni pritisak na ekonomiju predstavljala je odluka marionetske vlasti koju su kontrolisali okupatori da Grčka na svojoj teritoriji izdržava 400.000 vojnika sila Osovine. Dok su se prihodi od poreza smanjivali, Grčka je pribegla monetizaciji.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.