U poslednjih pet godina Srbija beleži "priliv mozgova"

Foto: Pixabay

U periodu između 2015. i 2019. godine zabeležen je neto "priliv mozgova" u Srbiji, što znači da se veći broj obrazovanih doselio nego odselio iz zemlje. Imigraciju visokoobrazovanih uglavnom vode studenti koji se vraćaju u svoje zemlje nakon završenog visokog obrazovanja u inostranstvu, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (viiv).

Analiza pokazuje da je emigracija među srednje opšte i srednje stručno obrazovanih veća, što je u skladu sa teorijom da obe grupe odlaze u većem broju nakon završetka školovanja, a da se vraćaju univerzitetski diplomci kada su još uvek u dvadesetim godinama. 

U slučaju Srbije priliv mozgova povezan je i sa stranim studentima koji pohađaju univerzitete u Srbiji, koji poslednjih godina beleže rast broja stranih studenata uglavnom iz susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Dalje, u Srbiji i Crnoj Gori useljavanje visokoobrazovanih takođe je povezano sa doseljavanjem visokokvalifikovanih radnika koje pored obrazovanja privlače i poslovi.

Iz ekonomskih i političkih razloga, zemlje zapadnog Balkana tradicionalno su zemlje emigracije. Najveći odliv mozgova zabeležen je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok je najniži u Crnoj Gori i Srbiji.

Iseljavanje je naročito visoko među mladima. Kako Institut objašnjava to je zato što se mladi suočavaju sa posebno visokim stopama nezaposlenosti - u stvari, postoji dva do tri puta veća verovatnoća da će biti nezaposleni nego njihovi stariji vršnjaci. 

Pored toga, mnogi mladi ljudi odlaze da se pridruže svojim porodicama, posebno oni stari 19 godina ili mlađi. Takođe, mnogi mladi ljudi emigriraju da bi nastavili dalje obrazovanje u inostranstvu, posebno oni u ranim i srednjim 20-ima koji su završili srednjoškolsko obrazovanje, obično između 18 i 19 godina. 

Institut napominje da je, osim država Evropske unije, Srbija postala važno regionalno čvorište i privlači mnoge strane studente na svoje univerzitete.

"Vlade u regionu moraju da pojačaju napore na smanjenju stope nezaposlenosti mladih - koja je na zapadnom Balkanu najviša na svetu i da stvore kvalitetna i pošteno plaćena radna mesta za mlade, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često na neformalnim poslovima, kako bi im se osigurao pristojan život u matičnim zemljama i emigracija učinila manje privlačnom", zaključuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara