Više od 700.000 radnih mesta ugroženo ako se ne reši pitanje Bregzita

Foto: Pixabay

Više od 700.000 radnih mesta bilo bi ugroženo za kompanije iz EU koje izvoze u Britaniju ako se Velika Britanija i Brisel ove godine ne dogovore o trgovinskom sporazumu, prema vodećem nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, piše Fajnenšal Tajms.

Ukupno, uključujući kompanije van EU koje izvoze u Veliku Britaniju, ukoliko pitanje Bregzita ne bude rešeno, moglo bi doći do milion potencijalnih gubitaka poslova, prema neobjavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja Hale.

Broj gubitka radnih mesta pokazuje koliki je ulog obe strane u pregovorima između Londona i Brisela, koji pokazuje malo napretka za potpisivanje trgovinskog sporazuma.

Iako je Velika Britanija napustila EU krajem januara 2020. godine, ona ostaje u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu Unije do kraja ove godine.

Ukoliko se ne dogovori trgovinski sporazum, očekuje se uvođenje carinskih provera i carina za trgovinu između EU i Velike Britanije sledeće godine.

Nemačka bi pretrpela najveći gubitak, navodi se u istraživanju, predviđajući da će u slučaju da se pitanje Bregzita ne reši, najveća evropska ekonomija imati više od 176.000 potencijalnih gubitaka radnih mesta u kompanijama koje izvoze u Veliku Britaniju i njihovim dobavljačima. Francuska bi mogla izgubiti preko 80.000 radnih mesta, Poljska 78.000, a Italija 72.000.

Izvan EU, Kina bi bila pogođena sa gotovo 91.000 radnih mesta.

Manje zemlje bi pretrpele veći udarac u odnosu na veličinu svog tržišta rada, pa tako Irska predviđa da će izgubiti preko 35.000 radnih mesta što je skoro 2 odsto radne snage.

Slovačka, Češka, Belgija i Malta mogle bi izgubiti između 0,5 i 3,4 procenta ukupnog broja radnih mesta.

Velika Britanija je prošle godine iz EU uvezla 319 milijardi evra robe i usluga.

Institut Hale pretpostavio je da će trgovina između Velike Britanije i EU slediti pravila Svetske trgovinske organizacije nakon Bregzita.

To znači da bi uvoz automobila i delova iz EU imao carinu od 10 odsto, dok bi poljoprivredne carine bile veće, a necarinski troškovi, poput carinskih kašnjenja i papirologije, takođe bi naglo porasli za kompanije koje uvoze u Veliku Britaniju.

Priliv robe i usluga iz EU u Britaniju pao bi za 41 odsto ukoliko se ne postigne dogovor. 

Istraživanje predviđa da će automobilska industrija biti najviše pogođena, što će posebno pogoditi izvoznike u Nemačkoj, Španiji, Češkoj, Belgiji i Slovačkoj. Ali i poljoprivredni izvoznici u Bugarskoj takođe bi bili poremećeni, kao i francuski i holandski izvoznici na veliko.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara