Škole u Pirotu koristile biomasu - ušteda 25 odsto

Prvi rezultati korišćenja biomase za grejanje četiri škole u Pirotu pokazali su da su ostvarene uštede od 20 do 25 odsto.

Taj pozitivan primer može da posluži i drugim opštinama u Srbiji kako bi što brže prešle na upotrebu tog novog energenta za proizvodnju toplotne energije.

Grad Pirot je prošle godine, kroz javno-privatno partnerstvo i uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ, u četiri škole realizovao program zamene kotlova na lož ulje kotlovima na biomasu, a energetski menadžer Grada Pirot Bojan Ivković kaže za Tanjug da je, posle tog pilot projekta, u planu da i gradska toplana pređe na proizvodnju toplotne energije iz biomase. 

Iskustva Pirota danas su predstavljena na skupu "Kako uspešno i efikasno realizovati prelazak na korišćenje toplotne energije iz biomase u javnim objektima", a u GIZ-u kažu da su za prelazak na korišćenje biomase za grejanje zainteresovane i druge opštine u Srbije, među kojima su Bajina Bašta, Svijalnac, Despotovac i Mionica. 

Stručni savetnik u GIZ-u na programu "Razvoj održivog tržišta bionergije u Srbiji" Milica Vukadinović rekla je za Tanjug da je Grad Pirot vrlo ekoloski svestan i socijalno odgovoran kada je reč o prelasku na biomasu za grejanje javnih objekata kako bi se smanjilo zagađenje i izbacila upotreba "nečistih" i skupih goriva, poput mazuta i uglja. 

"Krucijalno je podeliti iskustva iz Pirota nakon prve grejne sezone pošto je realizacija tog projekta trajala tri godine. Možete da zamislite koliko je to ozbiljan i kompleksan posao", rekla je Vukadinović i istakla da su iskustva Pirota nepocenjivo vredna za sve ostale opštine u Srbije kako bi u kraćem periodu realizovale slične projekte. 

Na skupu, koji je organizovao GIZ u okviru programa Nemačko-srpske razvojne saradnje "Razvoj održivog tržišta bionergije u Srbiji" okupili su se predstavnici 10 opština u Srbiji, a među onima koje paniraju da pređu na biomasu je i opština Mionica. 

Predsednik te opštine Boban Janković kaže za Tanjug da je u toku priprema za raspisivanje nabavke za opremu i biomasu, te da je u planu da se u prvoj fazi novi energent najpre koristi za grejanje škola, vrtića i zgrade opštinske uprave, a potom naredne godine i u gradskoj toplani. 

"Do sada smo koristili pet energenata koji su bili jako skupi", navodi Janković i dodaje da će prelaskom na biomasu biti smanjeno zagađenje u toj opštini u kojoj živi 14.335 stanovnika, te da na teritoriji opštine ima dosta materijala za pravljenje biomase. 

Tehnička škola u Despotovcu je od prošle godine ušla u projekat prelaska krošićenja toplotne energije iz biomase, a direktor te škole Dobrica Stojanović rekao je za Tanjug da je do sada za grejanje u kotlarnicama starim više od 50 godina korišćen ugalj i čvrsta goriva, te da je prelazak na biomasu pravo rešenje. 

Naveo je da je urađena tehnička dokumentacija, odnosno idejno rešenje kotlarnice na biomasu koje je predato Kancelariji za javna ulaganja na odobrenje, a plan je da ta kotlarnica, pored škole, greje i vrtić i osnovnu školu, a u drugoj fazi i Centar za kulturu i još neke javne objekte u Despotovcu.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara