Šta donosi Zakon o digitalnoj imovini: Biće potreban "beli papir"

Foto: Pixabay

Finansijske institucije u nadležnosti Narodne banke Srbije neće moći poseduju digitalnu imovinu, niti će ona moći da se ulažu u privredna društva bez pretnodnog kovertovanja u novac koji može da se uplati, piše između ostalog u nacrtu novog Zakona o digitalnoj imovini. Pre izdavanja biće neophodno da se izvadi takozvani "beli papir".

Nadzorni organi za digitalnu imovimu, prema nacrtu novog zakona biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Na izdavanje kriptovaluta kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih sa takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je tim zakonom propisano drugačije. 

On se neće primenjivati ako ta imovina nema odlike akcija, ako nije zamenjiva za akcije i ako njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.

Virtuelene valute neće moći da se unose kao ulog u privredno društvo, već mogu da se konvertuju i zamene za novac koji kasnije može da se uplati.

Kako je predviđeno, nenovčani ulozi u privredno društvo mogu da budu u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada. 

ŠTA JE "BELI PAPIR"?

U nacrtu zakona navodi se da pre izdavanja digitalne imovine mora da se sačini beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji omogućavaju investirorima da procene rizike u vezi sa ulaganjima.

Dodaje se da informacije moraju da budu sažete, pregledne i razumljive u cilju jednostavnije analize i ne smeju da navode na pogrešan zaključak.

Izdavanje digitalne imovine neće moći da počne pre objavljivanja belog papira, a rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od prijema ili donošenja rešenja o odobrenju njegovog objavljivanja.

PRUŽANJE USLUGA POVEZANIH SA DIGITALNOM IMOVINOM

Zakon predviđa sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Srbiji i onom koja je izdata u inostranstvu i za obe će biti potreban beli papir.

Iznos kapitala privrednog društva koje želi da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom kretaće se, u zavisnosti od njene vrste od 20 do 125 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Najveći iznos biće za organizovanje platforme za trgovinu digitalnom imovinom, dok će za usluge prenosa, prihvatanja i upravljanja portfoliom digitalne imovine biti neophodan kapital od 50 hiljada evra.

Dokumentaciju o digitalnoj imovinu koju nameravaju da izdaju privredna društva će podnositi putem veb portala.

Vrednost digitalne imovine u svetu procenjuje se na preko 300 milijardi dolara, a od novog zakona očekuje se da će dobrineti da se Srbija bolje pozicionira u ovoj oblasti.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara