Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Foto: Nova ekonomija

Nakon "Protesta upozorenja male privrede" mali privrednici predstavili su listu zahteva i predloga za rešavanje trenutne situacije u kojoj se nalaze, navodi se u saopštenju Udruženja "Zaštitnik preduzetnika  i privrednika Srbije".

"Sektor MSPP zapošljava preko milion i po zaposlenih i bez adekvatnih mera pomoći mnogi neće preživeti, a ekonomija će se urušiti. Privrednici Srbije godinama izdašno finansiraju javni sektor i nisu na teretu države nego obrnuto. Sad je vreme da država pokaže solidarnost i pobrine se da mala domaća privreda preživi nastalu krizu, umesto što se našim novcem finansiraju mnogobrojni strani investitori", dodaje se u saopštenju.

Zahtevi malih privrednika su sledeći:

  • Otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćeni minimalci ili deo minimalaca.
  • Mere pomoći u skladu sa zahtevima svakog pojedinačnog sektora koji je ugrožen.
  • Pravedan model uvođenja frilensera u poreske tokove. Promenu poreskog sistema na progresivan, pravedniji i transparentniji način, uključujući ukidanje kategorije akontacije poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno deset odsto.
  • Uvođenje progresivne poreske stope.
  • Prestanak korišćenja inspekcije kao sredstvo iznude.
  • Stopiranje novih i parafiskalnih nameta kao što je eko taksa koja se ne troši na ekologiju za koju svi znamo da se ne troši na ekologiju i
  • Jednaka primena zakona za sve.

Pored toga, pojedinačni sektori kao što su turistički, ugostiteljski i firlenseri takođe su izneli svoje liste zahteva. 

Neki od zahteva turističkog sektora su:

  • Fond za razvoj Republike Srbije pod hitno, a u roku ne daljem od 31.12.2020. godine, reši sve prispele zahteve turističkih agencija.
  • Otpis obaveza po osnovu poreza i doprinosa za 5 meseci primljene pomoći u vidu COVID19 dodatka.
  • Moratorijum na otplatu kredita sa rokom minimum 6 pa do 9 meseci.
  • Odlaganje poreza na imovinu preduzeća, i poreza na dobit preduzeća u vremenu trajanja vanrednog stanja, i vanrednih mera, koje su još uvek na snazi.
  • Hitno rešavanje problema polisa osiguranja za turističke agencije organizatore, uz izmenu i dopunu Zakona o turizmu i podzakonskih akata koji se odnose na deo o polisi. Osiguravajuće kompanije su u dogovoru, van tržišnih pravila, formirale jedinstven stav prema turističkim agencijama, i nametnuli obavezu uzimanja polisa koje su 300 odsto skuplje u odnosu na ponude iz februara meseca tekuće godine. Takođe formirati radnu grupu u Ministarstvu pravde koja će ispitati nameru Osiguravajućih kuća i pojedinaca iz turističkog sektora da stvore nepodnošljivuposlovnu atmosferu, i onemogućavanje ostalih konkurenata da ostvare ista prava na tržištu.
  • Jednokratno pomoći turističkim vodičima i turističkim pratiocima.
  • Prekinuti lažno izveštavanje medija o „pomoći turističkom sektoru“, jer se ne radi o sektorskoj pomoći, već linearnoj pomoći koju je Vlada izdvojila za celu privredu.

Ugostiteljski sektor želi pre svega direktno učešće njihovih predstavnika na sastancima na kojima se odlučuje o merama usko vezanim za ugostiteljski sektor.

Pored toga i smanjenje PDV-a, otpis različitih taksi i poreza, posebno onih taksi koje naplaćuju Sokoj i OFPS i prestanak etiketiranja ugostiteljske delatnosti kao "leglo zaraze" jer, kako kažu, nema nikakvog naučnog osnova za to.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Bane

    Bravo!

  • Acko

    Kad se već izašlo sa zahtevima ne bi bilo loše srušiti ovaj nakaradan režim i dovesti ljude koji imaju sluha