Železara mora da nastavi da radi, ali ne po cenu zdravlja i života

Foto: Pixabay

Početkom avgusta, na Smederevo je pala primetna količina crne prašine. Iako su meštani okolnih sela navikli da žive sa raznim otpadnim nusproduktima čeličane, sada su putem društvenih mreža i medija uznemireno tvrdili da se sa ovakvim oblikom zagađenja do sada nisu susreli. "Navikli smo na crvenu prašinu, ali ova je bila crna i masna, i teško se pere", kažu meštani Radinca.

HBIS GROUP Serbia, vlasnik Železare u Smederevu, kasnije je pojasnila da je u pitanju „rudna prašina“ nastala pretovarom sirovina, koja je sitnije strukture od one koju su do sada koristili.

Neduga potom, tamošnji Pokret Tvrđava je pozvao na protest protiv zagađenja i fizičku blokadu luke i pruge kojima dolaze sirovine za proizvodnju čelika. 

Istog dana kada je skup najavljen, Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je upozorilo da „neosnovani“ pozivi na blokadu Luke u Smederevu neće rešiti problem zagadjenja vazduha, već da će samo naneti ekonomsku štetu.

Sa Koljom Krstićem, aktivistom Pokreta Tvrđava, razgovaramo o problemu zagađenja, ali i o odnosu države prema velikim investitorima, koji često postupaju u skladu sa ćutanjem institucija.

Pokret Tvrđava je pozvao na proteste. Šta je razlog za organizovanje tog skupa?

Kolja Krstić: Postoje dva korpusa razloga, prvi je neposredni, ta crna prašina koja je pre petnaestak dana prekrila grad, a da mi nismo ni znali šta je u pitanju. Na kraju nam je rečeno da je to tzv. „rudna prašina“ koja je izuzetno opasna i kancerogena. To se deilo tokom noći, što je uznemirilo građane. Druga stvar, nekoliko dana nakon toga je počela u okolini fabrike da pada čelična prašina, odnosno čelični opiljci, vrlo verovatno takođe opasni.

Drugi korpus razloga je to što nas već decenijama Železara truje u Smederevu. Mislim da je krajnje vreme da izađemo na ulicu.

Snimci koje je objavila Tvrđava su bili razlog da se i mediji više zaintersuju za temu aerozagađenja u Smederevu, na koje ste i do sada upozoravali. Recite nam nešto o vašem pokretu.

KK: Pokret Tvrđava smo osnovali 2018. godine. Nismo samo ekološki pokret, želimo da se bavimo svim lokalnim i komunalnim problemima koji muče građane Smederava, ali se tema Železare sama nametnula kao najveći problem. Isto tako smo pokrenuli temu transporta prirodnog gasa kroz centar grada.

Za ove dve ipo godine shvatili smo da su nam mediji najveći saveznici, pratili su naše akcije, a slike ove poslednje katastrofe su obišle region, što nam znači u komunikaciji sa državnim organima, ali i investitorom.

Ova tema nije vezana samo za jedan grad. Šta ste konkretno uradili u komunikaciji sa državnim organima, dakle ne sa lokalnom samoupravom?

KK: U komunikaciji smo pre svega sa republičkim ekološkim inspektorom, pozvali smo i njega i Ministarstvo da izađu na teren, obavestilismo ih o problemu obzirom da je HBIS u nadležnosti republičkih organa. Komuniciramo sa drugim građanskim pokretima, pre svega iz Bora, koji u svom gradu takođe imaju katastrofalnog zagađivača, iz Valjeva, Kraljeva, Pančeva, Užica... Postoji mreža uduruženja sa kojima pričamo, obzirom da imamo isti problem. Sa njima je saradnja odlična, ali do sada nismo videli da državni organi pokušavaju da reše probleme.

Nakon zvaničnog sastanaka za koji smo se izborili prošlogodišnjim protestom, ništa se nije desilo. Mi imamo problem koji očigledno niko ne želi da reši.

Dobro, nova Vlada Srbije još uvek nije formirana. U prethodnom saopštenju naveli ste da se, osim reči podrške i obećanja da će Ministarstvo zaštite životne sredine da reaguje, ništa nije desilo. Da li očekujete da će se stvar poboljšati nakon što dobijemo novu vladu?

KK: (Ministar Goran Trivan) je najavio neke krivične prijave, međutim posle toga se nije javljao, ne znamo da li je živ. Te prijaave mora da podnese tužilaštvo po službenoj dužnosti, jer je ovo direktan uticaj na živote i zdravlje ljudi. S druge strane, mi ćemo podržati građane u podizanju privatnih tužbi protiv HBIS-a, koje sada pripremamo.

A kakva je komunikacija sa HBIS-om?

KK: Teška i skoro nemoguća. Mi smo bili jedni od retkih kojima su se ikada obratili, da su razgovarali sa nama. Prošle godine smo imali sastanak u Agenciji za zaštitu životne sredine, kada su se obavezali da će nam dati neka oročena rešenja. Pre svega problem sa „crvenom kišom“, koja je posledica rupe na jednom od sistema. Rekli su da će do 1. jula to da reše, a nisu. Rekli su nam i da će rešiti problem aglomeracije, koja je najveći zagađivač, a teško da je išta urađeno i po tom pitanju. A postoji zapisnik gde su se obavezali, napismeno.

Ko je sazvao taj sastanak?

Mi smo ga inicirali, pod pretnjom da ćemo da blokiramo prugu. Na sastanku su takođe bili i predstavnici Agencije i meštani Radinaca, mesta koje je najbliže Železari. Sastanak je delovao konstruktivno, ali džabe kada ne vidimo nikakav pomak.

Šta je problem sa tom aglomeracijom?

Konkretno, to je stara tehnologija, ona je građena pre 30-40 godina i iz nje, jasno se vidi, izlazi prašina od rude. I HBIS nam je rekao da ona nije u skladu sa modernim standardima. HBIS eksplicitno priznaje da problemi postoje, i „crvena kiša“ i rudna prašina.

Konačno smo od kompanije dobili objašnjenje da je za poslednji incident „kriva“ ruda iz Turske, koja je nekvalitetnija i lakša, zbog čega se prilikom istovara podigla prašina koja je prekrila ceo grad, u krugu od pet kilometara.

niko ne poriče značaj železare za privredu kraja i cele države. ona mora da nastavi da radi. ali ne po cenu zdravlja ljudi i naših života. to je crvena linija preko koje ne smemo da prođemo.

Vi ste razgovarali sa HBIS-om direktno. Šta oni kažu, zašto ne rešavaju te probleme?

Oni kažu da je to nasleđen problem. Od 2012. do 2016.godine je država vodila Železaru, a oni kažu da je za te četiri godine propao sistem filtera. On je u stanju „elementarne funkcionalnosti“, što je njihova formulacija, ali su nam neformalno rekli da ti filteri uopšte ne rade. To je jako opasno. Ali kada ih mi pitamo „šta sad?“ oni kažu da Srbija nije održavala te sisteme i da je „to to“. Pošto je to višemilionska investicija ne mogu sami da je finansiraju, moraju da traže podršku i odobrenje od centrale u Kini. Navodno, žele da ih poprave, ali ne znaju kad.

A za ostale rupe na zgradama i za aglomeraciju...

KK: Oni sada grade novu aglomeraciju. Pokazali su nam snimke temelja i imamo informacije da se gradi. Ali to nema šanse da se izgradi do kraja godine, narošito kada Železara zbog korone radi smanjenim kapacitetom.

Hajde da pričamo o tome. Železara je saopštila da će ugasiti jednu od dve visoke peći. Kao razlog su naveli uvozne kvote za EU, koja ograničava uvoz iz država koje nisu članice. Kolika je važnost Železare za život Smedereva?

KK: Ogromno. Ja bih voleo da niko ne pomisli da mi želimo da se ona zatvori. Zapošljava 5.200 ljudi, uz to 10.000 ljudi radi za kooperantska preduzeća. Važnost za Srbiju nije ništa manja, kada se pogleda koliki je izvoznik i koliko doprinosi BDP-u. To niko ne spori, ali, ljudi, ne po cenu zdravlja ljudi i naših života.To je crvena linija preko koje ne smemo da prođemo. Ne postoji BDP koji će nas naterati da prihvatimo neprestani rast stope obolelih od raka. Ovde mi se čini da je profit kompanije ispred svega. Što se priče oko EU tiče, to je bio problem i kada je HBIS došao u Smederevo 2016. godine, ali to je već visoka politika.

Naše neformalni izvori kažu da gašenje peći nije kraj, da će nekih 500 ljudi dobiti otkaz, i to samo u prvom naletu, posle toga još 500. Uopšte nije optimistično stanje u Železari, ali se ne bavimo time, već time što nas ubijaju.

Dobro, ta ocena je malo oštra...

KK: Okačili smo na mreže studiju koja navodi da je od 1997. do 2011. godine stopa obolelih od raka porasla 235 odsto u Smederevu. Sada davne 2005. godine, kada je visoka peć upaljena posle 18 godina, stopa maligniteta je međugodišnje, u odnosu na 2004. godinu, skočilaza 65 odsta. Najviši brojevi beleže se u upravo Radincu.

Na društvenim mrežama vas često kritikuju da želite da Železara propadne, da niste svesni koliko ona porodica hrani... Vi sada kažete koliko je to postrojenje značajno za lokalnu i nacionalnu privredu, ali ne po cenu života. Investitor sa druge strane kaže „ako bude, biće“ i, ako sam dobro razumeo, prst su uperili u državu.

KK: Jeste. Prebacili su loptu na državu, sa kojom imam mnogo veći problem nego sa HBIS-om. Postoji jasan zakon i regulativa, na čije kršenje država ne reaguje. Ombudsman je u svojoj preporuci pre godinu dana pozvalo nadležno ministarstvo da postupi u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, gde piše da ima pravo da, svaki put kada Železara uradi ovo što je uradila, može da donese mere zabranu rada.

mi vidimo da očigledno postoji matrica kada su u pitanju investitori iz kine, ne samo u jednom gradu ili u jednoj zemlji.

Jedna je priča profit i svi se slažemo da Železara mora da radi. Investitor ima našu podršku po tom pitanju. Sve što želimo jeste da poštuje ekološke standarde. Ništa više.

Dakle postojeće standarde i zakone, ne tražite donošenje novih?

KK: Mi imamo sasvim pristojene zakone koji se na žalost ne poštuju. Maksimalne vrednosti zagađenja su usklađene sa EU, ali očigledno da neko misli da je samim donošenjem zakona rešio problem, a to nije slučaj. Moramo da pričamo da li država reaguje po tim zakonima ili žmuri na njihovo kršenje.

Koja se onda poruka šalje? U Smederevu, u Boru gde je isto kineski investitor, sada imamo priču i u Zrenjaninu sa fabrikom guma, na koje su reagovali lokalni pokreti... Mi vidimo da očigledno postoji matrica kada su u pitanju investitori iz Kine, ne samo u jednom gradu ili u jednoj zemlji.

Šta je onda rešenje, ako investitor smatra da su ekološke mere skupe, ako ima dozolu od države da to radi?

KK: Jasno je koji je put - država koja sprovodi zakone. To trenutno nije slučaj i mi kao građani moramo da se organizujemo, zbog čega smo najavili blokadu luke i pruge kojom ruda dolazi. Nemamo drugi način sem da fizički sprečimo pretovar, da pošaljemo sliku u svet, da kontaktiramo evropske institucije za zaštitu životne sredine, Savet evrope. Jednostavno, da probamo da priču dignemo na još viši nivo, jer očigledno u Srbiji ne postoji volja da se problem reši.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara