Foto: Pixabay

Žene u Srbiji diskriminisane i u akademskoj zajednici

Foto: Pixabay
Žene u Srbiji zarađuju 12% manje od muškaraca, iako imaju isti nivo znanja, obrazovanja i radnog iskustva. U stopi zaposlenosti razlika je 13% u korist muškaraca, a 77 hiljada žena u Srbiji ne traži posao zbog brige o članu porodice. To su samo neke od barijera sa kojima se žene susreću na radnom mestu, ocenjeno je na konferenciji "UdruŽene za znanje”, održane u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu.

Konferencija "UdruŽene za znanje” okupila je žene iz akademske zajednice, nezavisnih stručnjakinja i stručnjaka za rodnu ravnopravnost, tela za donošenje odluka, organizacija civilnog društva i medija, radi diskusije o mogućim rešenjima za poboljšanje opšteg položaja žena članica akademske zajednice u Srbiji.

Na skupu je navedeno i da se žene pojavljuju tek u svakoj četvrtoj vesti u medijima, a da takve medijske sadržaje često karakterišu seksizam i mizoginija. 

Navedeno je i da se se ređe nalaze na rukovodećim pozicijama u komercijalnim i naučnim projektima finansiranim iz fondova Evropske unije, kao i da im je potrebno više vremena da ostvare uslov za više zvanje, usled institucionalnih barijera sa kojima se suočavaju tokom karijere.

"Profesionalni razvoj žena više zavisi od mreža neformalne podrške, pri čemu u njihovom slučaju takve mreže bolje funkcionišu na horizontalnom, nego na vertikalnom nivou. Usled roditeljskog odsustva, žene se češće sreću sa problemom usporenog razvoja karijere, a nedostaju im i adekvatni mehanizmi podrške koji bi im omogućili da se lakše reintegrišu u nastavne i istraživačke procese i obezbede karijerni kontinuitet. Uglavnom ne postoje mehanizmi kojima bi se obezbedila zaštita od rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja u okviru akademije”, navodi se u saopštenju.

Ova konferencija predstavlja početak razvoja platforme za akcije zagovaranja i razmenu znanja između akademske zajednice i relevantnih institucija u oblasti rodne ravnopravnosti. Na njoj je započeto i formiranje Ženske akademske mreže kojoj će se priključivati i oblikovati je svi zainteresovani akteri/akterke koji svojim delovanjem mogu da doprinesu podizanju svesti u društvu o ljudskim ženskim pravima.

Konferencija je deo projekta "Uspostavljanje nacionalnog mehanizma za dijalog: Povezivanje žena članica akademske zajednice u cilju snažnijeg uticaja na postizanje rodne ravnopravnosti” koji sprovode SeConS Grupa za razvojnu inicijativu i Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
 
Projekat je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost  u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji finansira Evropska unija.

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Pravnik

    Besmislene pricice i fabrikovana statistika , npr. u pravosudju radi ogromna vecina zena, skoro sve refernekinje, bas sve zapisnicarke, preko 90% parnicnih sudija (!) i vecina krivicnih su zene. Cak su i u obezbedjenju u sve vecem broju. Bukvalno 90% zaposlenih u sudovima su zene. I nikom nista. Dokle sa tim pricama o imaginarnoj diskriminaciji zena (ako je neko diskriminisan onda su to jedino muskarci).