A11: Srbija među zemljama sa najvećom nejednakošću u Evropi, teret krize plaćaju najsiromašniji

Foto: Pixabay

Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11. 

U saopštenju se dodaje su to podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar, svetski Dan borbe protiv siromaštva, i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom koronavirusa. 

"Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih", kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A11. 

U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijih

Podaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kažu da su "Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći" tokom kovid-krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak.

U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla. 

"No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava", dodaje se u saopštenju. 

Povodom Dana borbe protiv siromaštva, A11 podseća da: 

  • Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)
  • Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade. 
  • 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih. 
  • Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu 
  • 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018. 
  • U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći. 
  • Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD.  
  • Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u Evropi

Inicijativa A11 stoga poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Bacvanin

    Socijalni slucajevi,nece da rade a konju bi rep iscupali.Berba jabuka na velikim plantazama traje od 1 septembra sve do danasnjih dana,ako se zavrsi do kraja meseca.Ko,sinica od 65 god,zaradjuje za 8 h 2.000 din.Za 25 radnih dana zaradi 50.000 din i pride desetak kg.jabuka za unuke.Posao nije tezak,druzi se,kako mi rece bolje nego da gledam farmu kod Marica.