Albanci spremaju bum na plažama, Srbi 'probijaju' put

Saradnja Srbije i Albanije od strateškog je značaja za evrointegracije Zapadnog Balkana. Privreda i kultura utiru put čvršcim vezama između dve zemlje.

Evropski zvaničnici poručuju da je za ekonomsko povezivanje zemalja regiona, što je jedan od ciljeva Berlinskog procesa, neophodno ubrzati rad na infrastrukturnim, trgovinskim i projektima u sferi kulture, kako bi obe zemlje zadržale sigurnu perspektivu za članstvo u EU.

U cilju unapređenja trgovinskih odnosa dve zemlje, prošle nedelje su ministri turizma Srbije i Albanije, Rasim Ljaljić i Blendi Klosi potpisali u Beogradu sporazum o saradnji u oblasti turizma koji bi trebalo da omogući da se privuku turisti iz "trećih zemalja" u obe države. 

Iako turističke agencije iz Albanije već 10 godina redovno posećuju sajam turizma u Beogradu, svega tri do pet hiljada srpskih turista godišnje odlazi u Albaniju, dok se broj albanskih turista u Srbiji i ne registruje s obzirom na njihov mali broj. 

Vlasnik turističke agencije i hotelijer iz Albanije, Muhamed Kurmemi, kaže za Tanjug da svake godine nude nešto novo kada je reč o hotelskom smeštaju i destinacijama. 

"Ove godine prioritet smo dali južnom delu Albanije", kaže Kurmemi i podseća da iz Beograda za Tiranu postoje tri avio-leta nedeljno. 

Kurmemi navodi da bi za dve godine trebalo da bude izgrađen aerodrom u južnom delu Albanije, u Valoni, što će omogućiti bolju povezanost i brži dolazak turista. 

Tijana Maljković iz sektora za turizam Privredne komore Srbije (PKS) kaže da postoji značajan potencijal za saradnju i rad na zajedničkoj turističkoj ponudi Srbije i Albanije, proizvodima koji se mogu promovisati na tržištima Amerike, Emirata, Kine, Japana, Indije. . . 

"Naredne godine planiramo sa Albanijom da napravimo zajednički turistički proizvod koji će obuhvatiti najmanje četiri, pet, turističkih agencija iz Srbije i Albanije", kaže Maljković i podseća da je u prethodne dve godine nešto slično urađeno sa Crnom Gorom i Makedonijom. 

Direktor Nacionalne asocije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić objašnjava za Tanjug da gosti iz dalekih zemlalja žele da na turističkom putovanju, na kome provedu od 10 do 15 dana, obiđu što više zemalja. 

Zato je, ističe, važan zajednički nastup država regiona na tim tržištima, s ozbirom da su Srbija i Albanija male zemlje, koje pojedinačno na svojoj teritoriji ne mogu da zadrže goste duže od dva ili tri noćenja sa ponudom koje imaju. 

"Imamo veliki broj albanskih grupa koje autobusima prolaze preko teritoriju Srbije. Veliki gradovi, pre svega Niš, Beograd i Novi Sad, njima su jako zanimljivi i istorijski i kulturno", ocenjuje Seničić. 

Albanija gradi sve više luksuznih hotela na 450 kilometara svojih plaža, a brojni investitori iz Srbije zaintereosvani su za ulaganje u hotelijerstvo te zemlje. 

"Politički odnosi su dobri i oni su dali vetar u leđa našoj zajedničkoj saradnji. Prošle godine je bilo nekoliko kompanija iz Srbije koje su želele da ulažu kako same, tako u saradnji sa kompanijama iz Albanije u hotelijerstvo", kaže Nenad Đurđević, direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS... 

Mogućnosti za privrednu saradnju dve zemlje su brojne objašnjavaju u PKS, pre svega, u energetici, prehrambenoj industriji, a otvaraju se mogućnosti za saradnju i u sektoru građevinarstva. 

Plan je da PKS ove godine organizuje Dane Srbije u Tirani kako bi se nastavilo sa povezivanjem poslovnih ljudi i promovisala turistička, privredna i kulturna ponuda Srbije. 

Jedan od značajnih regionalnih projekata je i plan da se gradi auto put Niš-Pristina-Tirana-Drač kako bi se ubrzao protok ljudi i robe u regionu. 

"Saradnja Srbije i Albanije u poslednjih nekoliko godina je zaista odlična i beleži rast. U odnosu na 2016. godinu rast je 33 procenta i suficit je na našoj strani. Mi plasiramo najviše energente, pšenicu, kukuruz, brašno, a uvozimo najviše sezonsko voće, povrće, cement, plastiku, delove za obuću...", objašnjava Đurđević. 

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je ukupna robna razmena dve zemlje u 2017. bila 158,6 miliona evra i beleži povećanje od 33,9 procenata u odnosu na 2016. godinu. 

Iz Ministartva kulture poručuju da je "činjenica da postoji veliki i nedovoljno istraženi potencijal za kulturnu saradnju Srbije i Albanije", a podsećaju da je bilateralna saradnja u oblasti kulture i obrazovanja između Srbije i Albanije regulisana Sporazumom o naučnoj, prosvetnoj i kulturnoj saradnji još između SFRJ i NSR Albanije (1988). 

"Zajednički projekti ostvaruju se u okviru dva modaliteta, međuinstitucionalne saradnje i saradnje nezavisne kulturne scene dve zemlje", kažu u Ministarstvu. 

Takođe, kažu, saradnja je regulisana i Programom kulturne saradnje između Ministarstava kulture dve države za period 2017-2021. godina, koji je potpisan prošle godine u okviru Konferencije saveta ministara kulture zemalja Jugoistočne Evrope. 

Dodaju da je u prethodne dve godine pojačana saradnja u oblasti prevodilaštva, digitalizacije, savremenog stvaralaštva i kreativne industrije, filmske i audiovizuelne umetnosti, te podsećaju da je srpski film tradicionalno prisutan na festivalima u Tirani i Draču. 

Srbija je, kažu, zainteresovana i za koprodukcione projekte u oblasti filmske industrije, a dve zemlje imaju potpisane protokole i sarađuju na polju očuvanja kulturne baštine...

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara