FOTO: Pexels

Alternativni investicioni fondovi – šansa za male

FOTO: Pexels

Specijalno za Novu ekonomiju: Stefan Dobrić, advokat, PwC Srbija

U Srbiji do ove jeseni nije postojao propis koji se adekvatno bavi investicionim fondovima i koji ovaj sektor reguliše na jedan sistematski način pružajući investitorima istovremeno i dovoljno opcija i neophodnu zaštitu. Na sreću, stari zakon je zamenjen, odnosno usvojena su dva nova koji stupaju na snagu u aprilu 2020. Barem u kontekstu pravnog okvira oni će dati jednu novu komponentu tržištu kapitala u Srbiji.

Ipak, iako prepuna noviteta i svežih rešenja, ova nova regulativa nije naročito odjeknula u javnosti mahom pošto su oni malobrojni, koji su upoznati sa konceptom investicionih fondova, ostali nimalo fascinirani i prilično skeptični u pogledu novih rešenja jer isuviše dobro poznaju kratku i nezavidnu istoriju kolektivnog ulaganja u Srbiji. Stoga se i na internetu  može pronaći tek po neki, reklo bi se, usputno napisan članak dok se mediji, tradicionalno zauzeti drugim pitanjima, nisu drznuli da ozbiljnije diskutuju o ovako jednoj opskurnoj a očigledno ne toliko „vrućoj" temi.

Međutim, ovako hladan doček je više nego opravdan. Poznavaoci prilika su upoznati sa činjenicom da su investicioni fondovi buknuli u Srbiji pred svetsku ekonomsku krizu ali i da se nikad nisu oporavili od pada koji su potom doživeli tako da su do danas ostali neprimetan podeok na skali koja meri učinak srpske privrede. Takođe, poznato je da je Srbija na samom začelju liste zemalja centralne i istočne Evrope kada su u pitanju investicioni fondovi, odnosno njihova brojnost i vrednost imovine pod njihovom kontrolom. 

U ovom trenutku postoji svega 19 investicionih fondova u Srbiji i 5 društava koja njima upravljaju. Struktura ulaganja početkom 2018. godine je bila takva da od ukupno 210 miliona evra ulaganja, kratkoročni novčani depoziti zauzimaju najznačajniji udeo (oko 70%) dok ostatak čine mahom obveznice i ponešto akcije. 

Dakle, pored skromnosti samih brojki ono što skreće posebnu pažnju je jednodimenzionalnost ulaganja. Prosto rečeno, fondovi potencijalnom investitoru ne nude puno opcija.

Sa druge strane, ako se uzme u obzir relativno inertna uloga Komisije za hartije od vrednosti, kao glavnog regulatora, kao i zanemarljiv promet na Beogradskoj berzi i neatraktivnost ulaganja u malobrojne akcije i druge prenosive hartije od vrednosti koje su na otvorenoj „pijaci", jasno je da je tržište kapitala u Srbiji izrazito nerazvijeno i da je potrebno sanirati brojne sistemske pukotine pre nego što se upustimo u alternativne oblike ulaganja. Stoga ne čudi nezainteresovanost dobrog dela javnosti za ove promene.

Ipak, treba reći da one, pored toga što su veoma interesantne i što su zamenile jedan zastareo i krajnje ograničavajući sistem zasnovan na Zakonu o investicionim fondovima, za pojedine aktere u srpskoj privredi mogu biti više nego relevantne. Ovde pre svega treba imati u vidu startap zajednicu i male firme kojima, iako dobro posluju i beleže adekvatan rast, treba kapital kako bi napravile scale-up i ostvarile željeni proboj na tržištu. Jasno je da bi IT industrija mogla posebno da profitira ako zaživi koncept koji se namerava uspostaviti novom regulativom.

Poznato je da je udeo mikro, malih i srednjih preduzeća u srpskoj privredi veoma skroman (tek negde oko 32%). Ipak, ono što dodatno obeshrabruje jeste činjenica da je tržište kapitala prilično surovo prema ovim igračima imajući u vidu da jako teško mogu doći do dodatnih sredstava koja su im neophodna za veći skok. Praktično svaki treći može da dobije kredit od banke i ostvari zamišljeni rast. 

PROČITAJTE JOŠ: PORESKI PODSTICAJI ZA ULAGANJE U STARTAPE

Naravno, startapovi ne mogu ni da razmišljaju o kreditu već mogu eventualno da se nadaju da će ideja koju razrađuju biti dovoljno dobra da privuče pojedinačne investitore, finansijske anđele i druge kategorije koje opet nude malo kapitala pod preteškim i često nefer uslovima i bez dodatne vrednosti.

Međutim, nova regulativa, kroz Zakon o alternativnim investicionim fondovima, konačno Srbiju čini barem zakonski predvidivim i prepoznatljivim ambijentom, između ostalog, za fondove privatnog i preduzetničkog kapitala. 

Od aprila 2020 će, dakle, i kod nas postojati mogućnost osnivanja venture capital i private equity fondova koje mikro, mali i srednji privredni subjekti vide kao potencijalni izvor finansiranja. 

Postoji zanimljiv podatak da su investicije fondova privatnog kapitala (private equity) u kompanije u zemljama centralno-istočne Evrope u 2017. godini dosegle iznos od 3,5 milijarde evra. Te investicije koncentrisane su predominantno u Poljskoj, značajne su u Mađarskoj, Letoniji i Rumuniji dok je Srbija poslednja na listi. 

Sa druge strane, investicije fondova tzv. rizičnog/preduzetničkog kapitala (venture capital) u kompanije u zemljama centralno-istočne Evrope u 2017. godini su iznosile su 108 miliona EUR. Sve to govori o postojećem trendu ulaganja u ovom delu Evrope te, ukoliko strani investitor ima perspektivu ulaganja i u Srbiji, sada će imati barem prepoznatljiv regulatorni okvir, gotovo identičan onome koji je na snazi u EU.

Dakle to tržište je veoma raznobojno i dinamično te je ovo možda prvi od brojnih koraka kojom će se omogućiti da se Srbija stavi na mapu alternativnog investiranja.

Naravno, potrebno je da se ispune drugi uslovi za stvaranje takvog ambijenta ali je ovo jedan od neophodnih poteza. Kroz fondove privatnog i preduzetničkog kapitala, privatni investitori mogu da udruže svoja slobodna sredstva i povere ih pažljivo selektovanom i regulatorno podobnom timu ljudi koji će tim sredstvima da upravlja.

 IT firme i firme iz drugih sektora koje su na početku svog poslovnog ciklusa mogu da budu meta ovakvog ulaganja ukoliko ispunjavaju uslove propisane politikama i pravilima konkretnog fonda. Takvo ulaganje ne samo što će im doneti kapital već će im staviti na raspolaganje i neprocenljivi know-how iskusnih menadžera, strateški jaču poziciju, kontakte, pa možda čak i mrežu klijenata.

Iako su vrste fondova propisane Zakonom o alternativnim investicionim fondovima brojne, kao što je već napomenuto PE i VC fondovi su negde najpodobnija alatka za ovakvu vrstu ulaganja. Oni su, pored uvek atraktivnih i u popularnoj kulturi opšte prisutnih hedž fondova, nekako i „najzvučnije" vrste alternativnih investicionih fondova sa privatnom ponudom. 

Pored njih tu imamo i specijalizovane fondove koji ulažu u npr. plemenite metale, umetnička dela ili u nakit ili su profilisani za ulaganje u pojedinu industriju ili područje, kao što su ekologija, energija, tehnologija i slično. Takođe imamo i fondove fondova, koji se pretežno bave ulaganjima u druge fondove, kao fondove za ulaganje u nepokretnosti koji posebno mogu da budu zanimljivi srpskom tržištu.

Treba napomenuti da Zakon o alternativnim investicionim fondovima, pored toga što je podoban da napravi dobar investicioni habitatum za mikro, mala i srednja preduzeća, a posebno za startapove i IT firme, neophodan je i za sam proces harmonizacije sa propisima EU. 

Takođe, on nudi različite i veoma bogate opcije za organizovanje društava koja fondovima upravljaju i, ono što je veoma važno, otvara mogućnost fondovima da ulažu u različite vrste imovine a ne samo u tradicionalne asete kao što su hartije od vrednosti i depoziti. 

Pored toga zakon pojačava ulogu Komisije za hartije od vrednosti i jasno postavlja okvir u kome će ona da nadgleda tržište, uspostavlja jači nadzor i veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja, jača ulogu depozitara (banaka), ograničava finansijski leveridž, uspostavlja jasne kriterijume transparentnosti, propisuje striktne uslove za dobijanje dozvola, stroga pravila za upravljanje rizicima itd.

Imajući ovo sve u vidu jasno je da Srbija od oktobra ima jedan kvalitetan, evropski i moderan zakonodavni okvir koji može da figurira kao dobra i, pre svega, pouzdana „podloga" za uspostavljanje kulture ulaganja kroz fondove. 

Oni koji čine tzv. malu privredu bi mogli posebno da profitiraju. Ipak, biće veoma zanimljivo videti od aprila i stupanja propisa na snagu kako će odvijati stvari imajući u vidu da, ukoliko se ne stvore makroekonomski uslovi, zaista veliki broj normi ovog zakona može da ostane da levitira u zakonodavnom vakuumu kao mrtvo slovo na papiru. 

Naravno, tržište kapitala kao i celokupna srpska privreda će zabeležiti izuzetan pomak ako to ipak ne bude bio slučaj.



Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara