Amandman koji je prošao Odbor za pravosuđe: Signal ili grubi previd?

Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Skupštinski Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu danas je usvojio amandman poslanice Srpske napredne stranke Jelena Žarić Kovačević kojim "Ministarstvo pravde više nema obavezu da objavljuje presude Evropskog suda za ljudska prava niti da prati njihovo izvršenje", javila je danas Inicijativa Otvoreni parlament. Predstavnici civilnog sektora se slažu da bi njegovo usvajanje u neizmenjenom obliku predstavjalo veliki problem u daljem procesu evrointegracija.

Poslanica Žarić Kovačević je naknadno za Južne vesti izjavila da je taj amandman "tehničke prirode" i da nije konačan, jer će se tek naći pred poslanicima koji će o njemu odlučivati.

Odbor je takođe razmatrao pojedinosti Predloga zakona o ministarstvima, na koji je ukupno podneto deset amandmana

Prihvaćen jedan amandman, na član 10. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Žarić Kovačević, a Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 12. Predloga zakona o ministarstvima.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Dejan Kesar, Vesna Krišanov, Toma Fila, Velibor Milojičić, Nenad Baroš, Đorđe Dabić, Sanja Jefić Branković, Nebojša Pavlović, Mihailo Jokić, Jelena Žarić Kovačević, Dragan M. Marković i Atila Juhas.

Amandman je izazvao obilje negativnih reakcija na društvenim mrežama, a dodatno objašnjenje razloga za podnošenje predloga amandmana je izostalo.

Izvršni direktor Fondacija za otvoreno društvo Milan Antonijević za Novu ekonomiju ocenjuje da je začuđujuće to što je jedna od prvih odluka odbora koji bi trebao da se bavi ispunjavanjem Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) upravo ovakav amandman.

Dodaje i da je civilni sektor dobio pojašnjenje da se neće ići na to da ne postoji obaveza objavljivanja presuda, ali da iz predloženog teksta nije jasno da li će to preći u nadležnost Pravobranilaštva, ili će se time potencijalno baviti novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

"Ovo je jedna sitacija u kojoj Narodna skupština, tj. Odbor moraju da pojasne šta je bila namera ukidanja ovog člana i da pojasni na koji će način Srbija nastaviti da ispunjava svoje obaveze... (Objavljivanje presuda) je važno obrazovanje ne samo za građane, nego i sudije, da ne moraju da traže u Službenim glasnicima i da nemaju evidenciju", navodi Antonijević.

On je ocenio da u pitanju nije neurednost, da postoji svest o tome "šta se time radi", a da bi izostanak jasno definisanih nadležnosti za objavljivanje ili monitoring nad sprovođenjem istih predstavljalo "direktnu suprotnost sa obavezama Srbije koje je preuzela".

"Presude moraju biti javne i dostupne na jedan adekvatan način. S druge strane, mi smo radili i obuke sa sudijama, za primenu presuda Evropskog suda za ljudska prava i praksi... To je bio jedan od načina na koji su presude i njima bile dostupne. Nadam se da nismo već započeli pisanje izveštaja Evropske komisije gde se stavke Poglavlja 23 ne poštuju, već da je u pitanju omaška ili nedovoljno objašnjena stavka".

Komentarišući objašnjenje poslanice, da je u pitanju "amandman tehničke prirode", Antonijević navodi da to nije preterano ohrabrujuće, obzirom da bi to značilo da su  posledice amandmana tehničke prirode, a da su u pitanju ipak suštinske posledice.

"Nije to nešto što možemo tek tako nipodaštavati", zaključio je Antonijević.  

Programski koordinator Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, Danilo Ćurčić, navodi da se amandmanima brišu dve od tri nadležnosti Ministarstva pravde po navedenom pitanju, koje su predviđene drugim zakonima, ali da je problem treća, ključna nadležnost, koja se direktno odnosi na praćenje sprovođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Za Novu ekonomiju kaže i da je amandman tek prošao Odbor, da se nada da će parlamen odbiti ovakav amandman, a da će u suprotnom doći do problema.

"Sada vladajuća većina implicitno može da kaže da svako ima obavezu da poštuje presudu Evropskog suda za ljudska prava... Međutim, problem je ako vi nemate direktno imenovani organ koji se bavi sprovođenjem presuda, suštinski bi to bilo tretirano kao ničija nadležnost, da niko neće biti odgovoran. Mora postojati neko unutar sistema ko će 'gurati' sprovođenje presuda", navodi Ćurčić.

Prema njegovim rečima, presude sistemske prirode, čija primena bi trebala da znači saobražavanje sa evropskom pravnom praksom, bi češće imale problem sa izmenjenim zakonom, nego pojedinačne presude za kršenje ljudskih prava.

"Imali smo iskustva sa presudama sistemske prirode, gde je potrebno i jako političko telo da sprovede promenu ili usaglašavanje propisa. (Novi amandman) je ili signal ili grubi previd... Mi ni do sada nismo imali sagovornika za sprovođenje sistemskih presuda, te se postavlja pitanje kako će Srbija izvršavati svoje obaveze prema Evropskoj konvenciji o ljduskim pravima.

Kao primer navodi presudu koja se ticala nestalih beba, koja još uvek nije do kraja imala sistemsko sprovođenje i epilog.  

"Koliko god donet zakon (o nestalim bebama) znači pomeranje sa mrtve tačke, posledica ovakvih amandmana bi bila ogromna, a nećemo moći da raspetljamo šta se sve dešava i da li Srbija adekvatno sprovodi svoje obaveze", zaključuje Ćurčić.

Kao jedino rešenje navodi jasno i direktno imenovanje tela koje bi ubuduće bilo nadležno za praćenje i sprovođenje presuda.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, Srbija je i dalje među prvih deset zemalja po broju procesa koji su u toku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pokazuje izveštaj te institucije za 2019. godinu.

Prema tim podacima, Srbija je na devetom mestu sa 1.344 postupka, a samo tokom prošle godine iz Srbije je podneto 2.160 predstavki Evropskom sudu, nešto više nego 2018. godine, kada je taj broj bio 2.128.

Kada je o presudama reč, Evropski sud za ljudska prava je prošle godine doneo 24 presude za 150 podnesaka iz Srbije.

Najveći broj njih odnosio se na dužinu trajanja postupka (deset), neizvršenje presude (u sedam slučajeva), a pet presuda se odnosi na zaštitu imovine.

Po tri presude donete su zbog nečovečnog postupanja i nedostatka efikasne istrage.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara