Američke investicije veće nego što pokazuje statistika

Pexels, Karolina Grabowska

Neto ulaganja (ulazne investicije) američkih rezidenata u Srbiju u poslednjih deset godina iznose pola milijarde evra. Preciznije, u periodu od 2010. do 2019 godine, američke kompanije uložile su 508,1 miliona evra, pokazuju zvanični podaci Narodne banke Srbije. Međutim, američke investicije u Srbiji su najverovatnije veće nego što zvanični podaci pokazuju jer investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.

Ako se još jednom pogleda evidencija NBS, upravo je Holandija jedna od zemlja iz koje potiče najveći deo stranih investicija koje stižu u Srbiju.

Prema izvorima Ambasade SAD u Beogradu, ulaganja SAD u Srbiji su uposlila skoro 17.000 ljudi.

Kada se pogleda procentualno prema broju projekata, najveći broj investicija stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno.

Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije (vidi tabelu ispod). 

Posmatrajući sektorski, Sjedinjene Američke Države investiraju u arhitektonske usluge, kol centre, farmaciju, proizvodnju metalnih konzervi, industriju sekundarnih obojenih metala i staklenih posuda (Valeant Pharmaceutical, NCR, LC Comgroup, Ball Corporation).

Ako gledamo vrednosno, najveća američka ulaganja kod nas, odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft.

Iako SAD nisu imale brojčano najznačajniju količinu investicija, svakako u momentima kada je Srbiju trebalo staviti na mapu zemalja pogodnih za investiranje, korporacije iz SAD su u tim momentima uložile visoke iznose. 

Prema analizi Kongresnog istraživačkog centra, povećano je interesovanje američkih tehnoloških kompanija za Srbiju, sa posebnim naglaskom na mogućnosti u e-upravi, klaudu, računarstvu, digitalizaciji, integraciji sistema i IT sigurnosti.

Kako se navodi, Microsoft je 2013. godine potpisao ugovor o pružanju softverskih usluga Vladi Srbije u iznosu od 34 miliona dolara. Uvoz iz Srbije povećao se od 2013. godine, kada je Fiat počeo da isporučuje automobile proizvedene u Srbiji u Sjedinjene Države.

Dolazak Američke razvojne agencije (DFC)

Budućnost SAD investiranja se ne završava samo na direktnim investicijama američkih kompanija. Ukoliko Američka razvoja agencija (DFC) otpočne sa radom uskoro, to će dati znak još većem broju američkih investitora da je Srbija pogodno mesto za investiranje naročito zato što DFC ima cilj da projekte koje otpočne i završi.

A sam DFC funkcioniše kao razvojna banka SAD i pruža finansijsku podršku zemljama u razvoju. Dosad ima 800 realizovanih projekata širom sveta i postiže značajan uticaj na razvoj infrastrukture, ženskog preduzetništva, zaštitu životne sredine i ljudska prava.

DFC pruža finansiranje učešćem u kapitalu, kreditima, osiguranjem od političkog rizika i tehničkom podrškom. Pružaju podršku u preko 100 zemalja širom sveta i samo u 2020. godini su otpočeli preko 30 projekata. 

DFC parira Kinezima?

Šansa za saradnju

Investicije zauzimaju važno mesto saradnje SAD i Srbije, ali i trgovina u modernoj privredi zauzima ne manje važno mesto. Uzimajući u obzir ponudu američkog tržišta i naprednih industrijskih grana, nove šanse za razvoj privredne saradnje identifikovane su pre svega u sledećim oblastima:

  • Poljoprivredno-prehrambeni sektor: sveže voće i povrće, kao i svih faza obrade, bio hrana, fina hrana i specijaliteti, vino, začini, supe, sušeno povrće;
  • Metalska industrija: autodelovi, metaloprerada;
  • Drvno-prerađivačka industrija: nameštaj od punog drveta, delovi za nameštaj;
  • Tekstilna industrija: doradni poslovi, konfekcija, koža i obuća;
  • Energetika: vetrofarme, solarne farme, istraživanje uljnih škriljaca, eksploatacija i transport prirodnog gasa;
  • IT industrija – izvoz sotfreva i hardvera;
  • Vojna industrija.

I mnogi drugi sektori poput, plastike, keramike, tepiha i hrane. Ali svakako, 2021. godina donosi nove strategije i obaveze investiranja, od kojih je najvažnija ESG (Environmental, Social and Governance), što će pokrenuti novi tok odgovornog investiranja i ukoliko Srbija mudro privuče nove investitore, imaćemo ne samo veći priliv investicija, već će te investicije imati i povoljan uticaj na životnu sredinu i budućnost.

Ljudi u Srbiji mešaju investicije i kredite

Ekonomski odnosi zemalja se mogu posmatrati kroz direktne investicije između zemalja, komercijalne odnose, trgovinske odnose i političku saradnju. Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Srbije svakako se protežu kroz svaku od navedenih kategorija.

Direktne strane investicije su u proteklih nekoliko godina aktuelna tema u društvu. Često se u domaćoj javnosti o direktnim stranim investicijama govori na različite načine. Uglavnom se „mešaju“ pojmovi direktnih stranih investicija i plasmana novca međunarodnih organizacija. 

Pod direktnim stranim investicijama podrazumeva se ulaganje stranog lica u domaće pravno lice sa kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog pravnog lica te u skladu sa zakonom stiče i sva druga prava po osnovu takvog ulaganja. Znači, strane direktne investicije označavaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora rezidenta (preduzeća) jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. 

Od evropskih zemalja prednjače Holandija, Austrija i Rusija kao najveći investitori.

Posmatrajući isključivo makroekonomske pokazatelje (BDP, Spoljni dug, isl.) ne može zaključiti da li je iznos SDI uticao na ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ili pak nije imao nikakav uticaj na njih. Može se pretpostaviti da je kriza imala uticaj iznos SDI jer kako je rast realnog BDPa drastično opao, kao posledica slabijeg poslovanja srpskih kompanija, cene tih kompanija su opale što je pogodan momenat za ulaganje u te kompanije.

Pored navedenog postoje i drugi praktični aspekti SDI. One potpomažu tehnološkom razvoju jer investitor sa sobom nosi nove tehnologije, tzv. transfer tehnologije. Takođe potpomažu zaposlenima da steknu nove veštine što dalje stvara mogućnost da ti isti zaposleni otpočnu sopstveni posao, a pored toga, zaposlenima na višim pozicijama omogućavaju da steknu iskustvo u upravljanju prema najmodernijim standardima. Navedeno je naročito važno ako posmatramo kompanije koje ulažu u visoke tehnologije.

Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola Vučković

Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara