Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage

Foto: Nova ekonomija/ Čedomir Savković /Ilustracija

Elektroprivreda Srbije (EPS) svojim malim potrošačima obračunava snagu električne energije koja je veća od takozvane angažovane snage, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Zbog toga ispada da mali potrošači plaćaju visoku cenu proizvodnje struje, koja se u Srbiji najvećim delom dobija sagorevanjem uglja.

Predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada izračunali su da su 56 odsto troškova za struju administrativni nameti dok zapravo 44 odsto troškova predstavlja sama energija.

Član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić razliku između obračunske i angažovane snage električne energije objasnio je na primeru svog domaćinstva. On je naveo da EPS obračunsku snagu električne energije računa tako što množi jačinu struje na glavnim osiguračima koje svaki potrošač ima na svojoj razvodnoj tabli***.

"Kod mene je jačina struje** 16 ampera (A), kod vas je možda 25 (to je sledeća veća vrednost) puta 230 volti (V), pa puta broj faza, a ja imam trofaznu struju, i to izađe 11,04 kilovata (kW)", objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dodaje da je EPS na taj način potrošaču odobrio 11,04 kilovata, kao i da taj podatak stoji na poleđini računa za struju u gornjem levom uglu.

"Gledano iz mog ugla, ja u kući imam ukupno oko sedam kilovata. Elektro energetski sistem Srbije ja bih opteretio tom snagom ako bih uključio sve uređaje istovremeno, ali to se nikada do sada nije desilo", kaže Rančić.

Izvodi računicu da je njemu kao potrošaču potrebna snaga od 4 kW, koju bi on angažovao iz javne mreže i slaže se da treba da plaća tu obračunsku snagu, pa čak i ako je ona "zaokružena" na malo veću cifru, recimo na 5 kW.

Rančić napominje da u svojoj kući ima dva bojlera od kojih je svaki jačine dva kilovata koji nikada ne rade istovremeno.

Od ostalih potrošača tu su televizor, radio, led rasveta, frižider koji takođe spadaju u male potrošače, kao i električni šporet koji gotovo i da ne koristi, jer na njemu samo kuva kafu.

Foto: Nova ekonomija/ Obračunska snaga na računu za struju/ Ilustracija*

Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije

"Evo kod mene je sada uključen samo radio. On je mali potrošač, svega 40 W. Svetla ne rade preko dana. To su led sijalice vrlo mali potrošači. Sve skupa to je 0,5 do 1 kW  (jedan kilovat). To je u stvari 'angažovana snaga'. Neka ona bude 5 kW  i to hoću da platim", kaže Rančić. 

Naš sagovornik zaključuje da je ta obračunska snaga administrativno određena snaga: "Oni meni sada praktično prodaju 11,04 kW, pomnože sa cenom snage i to mesečno ispadne negde oko 600 i nešto dinara", kaže Rančić.

Prema njegovim rečima, ako svi potrošači u Srbiji imaju obračunatih 11 kW, pa i više, kada se to pomnoži sa oko 3,6 miliona brojila, ispalo bi da će elektro-energetski sistem Srbije biti opterećen sa 39.000 megavata u slučaju da svi istovremeno uključe sve svoje aparate.

Problem je međutim što EPS, kako Rančić podseća, raspolaže sa daleko manjom ukupnom instaliranom snagom, kapaciteta 7.855 megavata (MW) koliko može da proizvede iz svojih resursa.

Dakle, kako smatra Rančić, ispada da EPS potrošačima prodaje 31.000 MW više nego što zapravo ima.

"To je zapravo razlika između obračunske i angažovane snage. Angažovana snaga je ono što mi potrošači realno angažujemo iz javne električne mreže".

Član Prosperiteta objašnjava da potrošač koji u kući ima bojler od 80 litara za čiji rad treba 2 kW, ne bi trebalo da se tretira na isti način kao i potrošač koji ima bazen i u njemu greje hiljade litara vode. Razlog za to je što će ovaj drugi za grejanje vode angažovati mnogo veću snagu električne energije. 

Građani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS Distribuciji
Šta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?

KOREN PROBLEMA U NAČINU PROIZVODNJE STRUJE

Prema Rančićevim rečima EPS ne može da ugasi svoje termoelektrane i da ih ponovo uključi u 13 časova kada se troši najviše struje u Srbiji i kada je takozvani dnevni "pik potrošnje". Razlog leži u činjenici što se 66 odsto električne energije u Srbiji dobija sagovrevanjem uglja.

Ipak, kako dodaje, taj pik u potrošnji treba da se pokrije, pa termoelektrane moraju da rade i danju i noću. Posledica je skuplja proizvodnja električne energije, jer se troši više uglja i angažuje više radnika.

Prema Rančićevom mišljenju, veći potrošači treba da plate tu skuplju cenu proizvodnje struje, jer sada ispada da manji plaćaju ono što veliki potroše.

*Tekst 26.07.2021. dopunjen u 13:45h sa rečju "ilustracija".

**Tekst 26.07.2021. dopunjen u 17:29h, sa "jačina struje".

*** Iz teksta 26.07.2021. u 17:30h, izbačeno "sa naponom mreže". 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (14)

  • Siniša

    Ja bih takav sistem naplate uveo i za vodu,gas i sve ostalo...voda je već problem u mnogim gradovima pozzzz ????

  • Čarli

    Ja imam samo jedno pitanje. Zašto se naplaćuje angažovana smaga ako nisam potrošio nijedan kw u mesecu.

  • Ribar

    U samom tekstu ne vidim odgovor na jednostavno pitanje: da li je ovakav obračun u skladu sa zakonom ili nije? U "pravnoj državi" najmanje je važno da li je nešto dopadljivo ili ne! Jedino je važno da li je nešto u skladu sa zakonom ili nije. Ako je nešto pogrešno ali je u skladu sa zakonom, kriv je zakonodavac! Ako je nešto pogrešno a nije u skladu sa zakonom, kriva je sudska i izvršna vlast jer prekršioca treba da prinude da svoje postupke uskladi sa zakonom. Dakle, u oba slučaja, krivac je u vlasti! Ne u upravi vodovoda, ne u komunalnom preduzeću, ne u EPS-u, ne u upravi groblja - samo i jedino u vlasti!

  • Milorad

    Odgovor Ivanu. Hajde da računamo. EPS raspolaže sa 7.855 MW ukupno instalisane snage. Od toga 66,08 % otpada na termoelektrane. To je 5.184,3 MW. Dakle: hidroelektrane proizvode svega 2.670,7 MW. Da li je to dovoljno da zadovolji potrebe 3.600.000 srpskih potrošača? Prema tome: limitiranje snage itekako ima opravdanja, ovde u Srbiji. Podsećam : u Evropskim zemljama ovaj procenat iznosi svega 2 do 13 %. Ali ne administrativnim metodama kao sada. Već tehničkim. Pozdrav.

  • Ivan

    Koja glupost u obrazloženju vršne potrošnje (peak load). Vršna potrošnja se pegla iz hidro elektrana, jer su one fleksibilne i upravo za to služe, osim velikih koje proizvode energiju kontinualno. Dok kotlovi nisu postali fleksibilniji (širi opseg opterećenja) koristili smo i reverzibilne hidroelektrane (voda se pumpa u akumulaciju, i troši se struja proizvedena sagorevanjem uglja, veoma neefikasno, ali sačuva bar deo energije koji bi se inače bacio).

  • Milorad

    Milorad. Odgovor za "PERA ELEKTRIKA" Gradjanima je svejedno ko im zavlači ruku u džep. Zar ne? Veliki pozdrav.

  • Milorad

    Milorad. Odgovor za "DDD". 1. Da li Vi zaista mislite da su potrošači tražili da plaćaju više snage nego što im je potrebno? 2. Meni treba 5KW trofazno. Molim objasnite kako ćete to limitirati.

  • MILORAD RANČIĆ

    Odgovor za "SAŠA": Morate napraviti razliku između onih koji imaju švajs-aparate i onih koji nemaju. Koliko je takvih u Srbiji? Tvrdim: zanemarljivo malo. I neka oni sebi zakupe dovoljno snage. Kao i oni koji greju bazene. A što se onog prvog tiče, niste dobro pročitali. I mala deca znaju šta je napon a šta struja. Pročitajte ponovo. Veliki pozdrav.

  • Dragan

    Preko 90 % domaćinstava je u zadnjih 15 godina kupilo nove frižidere i zamrzivače koji troše manje energije nego stariji modeli,zaminili smo sve sijalice led osvetljnjem,televizori ne rade na 220 v,ne mutimo kolače mikserom,ne peglamo posteljinu......

  • Saša

    Prvo nije napon mreže 16 ampera. Inženjer elektronike bi morao pravilno da se izražava. 16 A je nazivna struja osigurača po fazi. Što on svakako zna, ali ne sme da kaže „napon 16 A“. Za to se izbacuje sa faksa. I dobro on je izračunao snagu koju bi trošio da po svakoj fazi ide struja 16 A. To je 3*16A*230V=11,04 kW. Obračunska snaga je maksimalna raspoloživa snaga, koju kupac u svakom trenutku sa instalacijom u svom objektu može bezbedno da koristi. Kupac retko dostigne tu snagu, ali nekad se i to desi. On je lepo izračunao prosečnu snagu u svom domaćinstvu. A šta će biti ako nešto radi sa aparatom za zavarivanje ? I tada troši npr. 10 kW, a hoće da plaća 5 kW ? Možda je cena visoka. Ali odnosi se na maksimalnu moguću snagu, koju potrošač u bilo kom trenutku može da koristi. Naravno vrlo mali procenat potrošača će baš u istom trenutku povući tu snagu. Ali ne radi se o tome da naplaćuju nešto što ne mogu da obezbede. Čovek računa nešto što ne postoji, pa kaže da naplaćuju nešto što garantuju, a ne mogu da obezbede. Ne treba ni da omoguće ono što se ne može ni desiti.

  • Milorad Rančić

    Odgovor na "NIŠTA NIJE JASNO". Hajde da vidimo kome ovde nije jasno i ko zapravo "laže" . Na mom februarskom računu doslovce stoji: 11.04 KW x 52,158 din/KW = 575,82 din. Dakle nije uračunato 6 već 11 KW. Veliki pozdrav.

  • DDD

    Sve je to odobreno na zahtev potrosaca, prema tome svaki potrosac je slobodan da podnese zahtev za umanjenne snage, ako samtra da mu manje treba...ali potrosaci vise vole onu staru, bolje da ima nego da fali, a to kosta...

  • ništa nije jasno

    Kako on kaže da ima 11,04, a na računu piše da mu je obraćutato 6? Ili fotografija nije dobra, ili on nešto nije razumeo ili laže.

  • Pera elektrika

    Ovo obračunava Elektrodistribucija Srbije a ne Elektroprivreda Srbije. Ovo su dve nezavisne kompanije koje samostalno posluju! EPS sa ovim troškom na računima gradjana nema veze!!

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.