ASTRA: Žrtve trgovine ljudima devojčice i žene, kazne i ispod zakonskog minimuma

Foto: Flickr - Human Trafficking

U sudskim postupcima za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60 odsto oštećenih čine maloletnici, tj. deca. Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne, pokazuje analiza sudske prakse za 2020. godinu organizacije Astra, objavljena povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima.

Tokom prethodne tri godine porastao je udeo seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60 odsto, za 2019. godinu 82 odsto, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100 odsto).

Organizovani kriminal nikad veća opasnost za EU

Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka.

Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan, navodi se u analizi.

"Status posebno osetljivog svedoka garantuje žrtvama bezbednost tokom sudskog postupka, bez direktnog sučeljavanja sa optuženim trgovcem i uz mogućnost svedočenja iz posebno opremljene prostorije putem video linka."

Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, navodi Astra. 

Koleginice, a ne „lutko“

Najčešće se određuju kazne u rasponu 3-5 godina. U 2018. godini polovina optuženih je dobila kaznu u ovom rasponu, u 2019. 75 odsto počinilaca, dok je 2020. njih 60 odsto dobilo kaznu od 3 do 5 godina.

Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17 odsto počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine, navodi se u analizi.

Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju u najmanju ruku neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.

Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtve

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.