BIRN: Vijetnamce u Linglongu "dočekalo šerijatsko pravo"

Foto: Pixabay

Gradilište kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu se ne kontroliše dovoljno ili profesionalno, iako nadležni tvrde da je "sve po zakonu", piše BIRN. Primera radi, vijetnamskim radnicima u Linglongu zabranjeno je sindikalno delovanje, prećeno finansijskim kaznama ukoliko uzmu bolovanje, ali i "zakonima šerijatskog prava".

U ugovorima se radnici odriču brojnih prava, a agencija ih netačno obaveštava o zakonima i običajima u Srbiji.

Po tim "običajima" kojima bi navodno mogli ostati čak bez ruke ili glave u slučaju krađe ili drugih kriminalnih dela.

Dodaje se da su te odredbe kopirane iz ugovora za muslimanske zemlje, sa šerijatskim pravom, poput Saudijske Arabije, koji u Srbiji ne važe.

Jedan od Vijetnamaca iz Linglonga (čiji je identitet zaštićen) kaže da su njega i njegove sunarodnike u Zrenjaninu dočekale prljave i skučene spavaonice sa dva kupatila na preko 400 ljudi, nedostatak čiste i tople vode, oduzeti pasoši, zabrana kretanja i finansijske kazne. Dodaje da sada želi da se vrati kući, kao i većina kolega.

U ugovorima u koje je BIRN imao uvid, plate iznose 82.000 ili 87.000 dinara, ali pošto se radnicima plaća u gotovini, teško je reći koliko zaista zarađuju u proseku.

Platne listiće predviđene zakonom, kako ističu neki od njih, nisu dobijali. U Vijetnamu prosečna plata iznosi oko 150 dolara.

Da bi uopšte došli u Srbiju, vijetnamski radnici morali su da plate više od 2.000 američkih dolara posredničkoj kompaniji iz Vijetnama pod imenom Song Hy Gia Lai Company Limited.

U formularima potpisanim sa poslodavcima navodi i da se radnicima uzima 650 dinara za svaki dan opravdanog odsustva sa posla, uključujući i odsustvo zbog bolesti. Kao primer navodi se i niz sporazuma koje su radnici pre dolaska u Srbiju potpisali sa posredničkom vijetnamskom agencijom.

KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE

Radnici su potpisali čak i obrazac o "Obavezi da se ne pobegne", prema kom moraju da plate 50 miliona vijetnamskih donga, što iznosi oko oko 2.200 dolara, u slučaju da napuste radno mesto, odnosno "pobegnu", a garancija za plaćanje su članovi njihove porodice.

nezvanično u Inspekciji rada Vijetnamce tretiraju kao "upućene radnike", zbog čega se njihovi ugovori ne proveravaju, već samo bezbednost i zdravlje na radu, a krši se i Zakon o zapošljavanju stranaca koji propisuje da bi upućeni  randici morali da budu zaposleni u matičnoj kompaniji bar godinu dana pre dolaska u Srbiju.

U spornim ugovorima govori se radnoim vremenu po potrebi, koje može dostići 234 sata tokom 26 radnih dana mesečno, iako je zakonom ograničeno na 192 sata mesečno, uključujući i prekovremeni rad. Pored toga, za 12 meseci radnici imaju pravo na 12 dana odmora, tek nakon isteka ugovora.

Prvi mesec je "probni period", a ako se proceni da je rad zaposlenog nezadovoljavajuć, biće klasifikovan kao "nekvalifikovana radna snaga" i dobiće manju platu od ugovorene. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno.

Nedolazak na posao, ako ga nije odobrio šef, donosi kaznu u iznosu od 150 odsto dnevnice za svaki propušteni dan.

"Nema nikakvih prepreka da inspektori rada vrše svoje nadležnosti u punom kapacitetu, nadziru uslove rada i bezbednost na radu i sadržinu ugovora o radu. Svako odbijanje da se to učini znači prećutno odricanje od suvereniteta Srbije u korist poslodavca", ističe stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

On kaže da se u tim slučajevima krši nekoliko zakona: "Radno vreme, pretnje zbog sindikalnog udruživanja, 12 slobodnih dana godišnje, finansijske kazne, to je sve suprotno Zakonu o radu. Obaveza da platite sopstvene troškove u slučaju otkaza, je suprotno je pravilima o odšteti i odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca".

Iako po ugovoru imaju pravo na zdravstveno osiguranje, nekim radnicima koji su imali simptome koronavirusa bilo je zabranjeno da traže lekarsku pomoć.

Ako radnik bude otpušten ili zatraži raskid ugovora, kompanija koja ga je unajmila neće platiti cenu njegovog povratnog puta za Vijetnam.

Radnici su se takođe odrekli pomoći u pokrivanju troškova povratnog puta u slučaju da su opravdano otpušteni ili moraju da se ranije vrate.

Radnik koji prekrši bilo koju odredbu sporazuma i bude vraćen u Vijetnam pre isteka ugovora, mora da nadoknadi kompaniji 4.000 dolara za cenu vize, boravišne dozvole i zdravstvenog pregleda, kao i trošak avionske karte.

Na loše uslove u kojima žive vijetnamski radnici Linglonga, kao i na eventualnu trgovinu ljudima, upozorile su nedavno nevladine organizacije A11 i ASTRA. Predstavnici vlasti kako se dodaje tvrde da je u pitanju politička hajka na kineske investicije.

RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć
Građanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu
Građanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga

Kompanija CEEG TEPC koja je angažovala deo vijetnamskih radnika navela je da nije prekršila zakone Srbije i da su radnicima pasoši uzeti samo radi dobijanja dozvola za privremeni boravak i rad i dokumentaciju za vakcinaciju.

"Imamo potpuno sluđivanje javnosti. Zbog toga se sad postavlja pitanje do koje mere je i naša država umešana u ovaj lanac radne eksploatacije, a potencijalno i trgovine ljudima, i mi ćemo sa tim pitanjima ići pred sva nadležna tela za zaštitu ljudskih prava kojih je Srbija članica", smatra Danilo Ćurčić iz organizacije A11. 

Ministarstvo rada je saopštilo da u Zrenjaninu boravi 402 državljana Vijetnama, 367 njih ima vizu D, a 35 odobren privremeni boravak. Svi imaju zakonit, legalan boravak u Zrenjaninu, navodi se u saopštenju ministarstva.

Linglong je, kako se dodaje, odgovornost za navedene činjenice prebacio na podizvođače radova. Sve ovo sporno je kako se naglašava zbog činjenice da je Srbija Linglongu obećala 75 miliona evra subvencija i besplatno dala 95 hektara zemljišta koje je vredno 7,6 miliona evra.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.