Brže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog Balkana

Pixabay
  • 09.07.2020.

  • 09:56

  • Autor: Nataša Kažić – suosnivač platforme „5G talks“

  • 0 komentara

Autor: Nataša Kažić – suosnivač platforme „5G talks

Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra

Paralelno mora da razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvođenje 5G infrastrukture, neki su od zaključaka u okviru 5Gtalks panela održanog 10.6.2020, na temu „Regulatorni okvir za infrastrukturu Srbije budućnosti“.   

O osnovnim regulatornim koracima koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreže i o budućoj konkurentnosti Srbije razgovarali smo sa Prof. Irini Reljin pomoćnicom Ministra za trgovinu turizam i telekomunikacije, Zoranom Brankovićem, rukovodiocem službe za radio mreže RATELA i Draganom Ilić, šeficom jedinice za povećanje konkurentnosti i digitalizaciju NALEDA.

U prethodnom periodu se dosta pričalo o tome kako je epidemija korona virusa promenila ekonomiju, naše navike, i koja su tehnološka rešenja pomagala ljudima širom sveta da neometano funkcionišu u ovoj krizi. 

Kupovali smo online, viđali smo u Kini dostavu robotima i dronovima, beskontantna digitalna plaćanja, svi smo radili od kuće, deca su nam učila od kuće, imali smo i pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, čak i zabava je prešla u online.

 Konzumirali smo dosta sadržaja preko raznih platformi, Youtube, Netflix-a, Amazon Prime i raznih OTT televizija, a 3d printing je bio ključan u adresiranju problema nedostatka medicinske opreme. 

Sve ove tehnologije direktno ili indirektno zavise od stabilne široko pojasne konekcije i pristupačnosti interneta. Dakle, telekomunikaciona infrastruktura se još jednom pokazala kao kritična. Slična situacija je bila i za vreme poplava 2014. Svaka kriza iznova pokazuje koliko je ključna IKT infrastruktura.

U budućnosti će biti još kritičnija jer će se od nje očekivati da bez prekida obezbeđuje servise kao što su IoT i veštačka inteligencija koje će biti neophodne za funkionisanje društva i ekonomije, naročito u vanrednim situacijama. 

Brzina uvođenja ovih tehnologija i uopšte kompleksnost celokupnog ekosistema koji treba sagledati da bi ti servisi došli do krajnjeg korisnika su jedan od izazova koji se danas nameće regulatorima. 

Njihov zadatak je sve teži, kako ta kompleksnost raste, sve je izazovnije da sagledaju s kraja na kraj nove tehnologije. 

Nameće se potreba da se promeni način razmišljanja i da se primeni agilni pristup regulaciji tako da ne kočimo progres i brz razvoj tehnologija, a da pri tome sačuvamo vladavinu prava i privatnost građana i pojedinaca i još važnije, podataka koji će proći kroz sisteme svih aktera ekosistema koji će ih čuvati i obrađivati. Potrebno sve to regulisati, a posebno njihovu upotrebu i način na koji će ti podaci biti čuvani. 

Jedan od važnih zaključaka prošlogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma održanom u Davosu je bio: „Naša sposobnost da budemo adaptivni, humano-centrični i inkluzivni u načinima na koji razvijamo polise i protokole za nove tehnologije nikada nije bila bitnija. Bezbednost i otpornost našeg društva zavisi upravo od toga. Ukoliko kao odgovor na ovu pandemiju uvežemo tehnologije sa odgovarajućim institucijama, standardima i normama, izaći ćemo iz svega jači nego ranije.“ 

Znamo da su mnoge nove tehnologije danas moguće i na 4G (streaming kamere, IOT, veštačka inteligencija), i da je postojeća mreža omogućila realizaciju neverovatnog broja servisa i najnovije generacije i tokom pandemije,  ali kriza korona virusa je pokazala koliko su zapravo kapaciteti postojeće 4G mreže biti pod pritiskom i da je iskorišćenost mobilnih i fiksnih mreža u pojedinim trenucima bila i preko 80%.

Konkurentnost naše zemlje i naš dalji ekonomski razvoj mnogo zavisi od toga koliko ćemo brzo uvoditi nove tehnologije, koliko ćemo brzo rešiti regulatorni okvir za nove tehnologije i uklanjati trenutne administrativne prepreke za njihovo uvođenje i najvažnije, koliko ćemo brzo podići digitalnu pismenost svih aktera tehnološkog ekosistema. 

Trenutno je situacija naročito kritična po ovom pitanju jer postoji veliko neznanje i neinformisanost šire javnosti, što predstavlja jednu od najvećih kočnica za tehnološki i posledično ekonomski napredak Srbije.

Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra i da paralelno razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvodjenje 5G infrastrukture.

Na državi je da obezbedi fer uslove za aukciju i da definiše spektar koji će biti na raspolaganju.

Investicija za Telco operatere u Srbiji kao i u svetu će biti ogromna i kao u slučaju 4G mreže vrlo teško će uspeti ovu investiciju da monetizuju jer svi mi korisnici očekujemo sve veće brzine, neograničen internet saobraćaj na svim uređajima za sve manju mesečnu pretplatu, a sve više trošimo kapacitete mreže jer kačimo na mrežu sve više uređaja,  non stop smo online i strimujemo po ceo dan.

Operateri nemaju izbora, kako bi obezbedili poslovni kontinuitet i kapacitete koje su im za to potrebni oni moraju da krenu u izgradnju 5G mreže.

Iako bi bilo zaista lepo da i mi korisnici imamo sve veće brzine i da nemamo kašnjenje, 5G mreža je pre svega krucijalna za industriju, transport, školstvo i zdravstvo. U budućnosti možemo očekivati još ovakvih kriza i učenje i lečenje na daljinu će biti od vitalnog značaja za opstanak društva.

Primera radi, 5G mreža omogućava telepresence odnosno virtuelno prisustvo koje trenutno nije moguće na 4G mreži. Tako bi, na primer, najbolji kardio hirurg iz Novog Sada mogao da bude virtuelno prisutan i asistira svoje kolege u operacionoj sali u Vranjskoj bolnici tokom jedne kompleksne operacije srca.

Još jedan dobar primer je automatizovani proces za kontrolu saobraćaja, automobilskog ili železničkog. Za potpunu automatizaciju kontrole saobraćaja je neohodna je 5G mreža zato što 5G ima izuzetno mala kašnjenja i zato što omogućava da sve iznenadne situacije mogu da se reše u realnom vremenu.

U ovom trenutku je regulativa takva da se bazne stanice ne mogu stavljati na manje od 30 m od bolnice, škole i vrtića. Nema dileme da će ovaj segment regulacije morati da bude revidiran i prilagođen novim mogućnostima i potrebama.

Onog momenta kada se završi aukcija za operatere tek počinju muke jer je trenutni proces dobijanja dozvola za izgradnju baznih stanica dug i komplikovan.

Od dozvola do pribavljanja svih tehničkih uslova i na kraju do dobijanja dozvole i za zaštitu životne sredine i svakako do same izgradnje bazne stanice i dozvola RATEL-a, prođe dosta vremena.

Ako želimo da budemo konkurentni i brzo izgradimo 5G mrežu, ova procedura će morati da se pojednostvi a da opet ne preskoči ni jedan važan korak koji će uticati na bezbednost građana.

Treba napomenuti da trenutno Srbija ima među najstrožim zakonima u Evropi kada su u pitanju dozvoljena nejonizirajuća zračenja i sa te strane smo obezbeđeni, ali ono što nedostaje je dovoljno kvalitetnih informacija  u javnosti o svemu ovome. 

U Srbiji se ne vodi prava javna rasprava o uvođenju novih tehnologija. Trenutna situacija je da se kroz socijalne mreže samo širi panika prouzrokovana netačnim i površnim informacijama i ne slušaju se stručnjaci koji uporno pokušavaju da objasne ključne pojmove, zakone, prednosti i realne rizike kada je u pitanju 5G mreža.

Po rečima Dragane Ilić, institucije kao što je NALED čine ozbiljne napore da podignu digitalnu pismenost donosioca odluka unutar lokalnih samouprava i državnih organa. Unutar Vlade Republike Srbije se obrazuju različite radne grupe koje diskutuju o svim ovim problemima, novim zakonima i o potencijalnim rešenjima. 

Za Srbiju nesumnjivo dolazi vreme odluke. 

Osnovni regulatorni koraci koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreža su:

- donošenje plana namene radio frekvencijskog spektra (Vlada Republike Srbije je donela uredbu o Planu namene 18.6.2020.)

- definisanje pravilnika o minimalnim uslovima za prodaju spektra 

- na osnovu tog pravilnika će RATEL pripremiti i izvršiti proces javne aukcije definisanog spektra. 

Prema rečima pomoćnice ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. Irini Reljin, aukcija se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine. 

Ako zaista želimo da napravimo ekonomsko-tehnološki skok za koji nam se pruža šansa i zaista želimo da postanemo regionalni lider u digitalizaciji i regionalni Silicon Valley onda moramo da krenemo brzim koracima ka cilju i moramo svi da podržimo realizaciju tog cilja.

Konkurencija nam je velika, neki od naših suseda su već ispred nas. 

Da li smo zaista spremni da predvodimo razvoj ovog regiona?

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara