Budžet za 2022. prećutao energetsku krizu

Pixabay

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, penzije i plate kao ubedljivo najveći budžetski izdatak su ostale pod kontrolom. U oceni predloženog budžeta ua 2022. godinu, Fiskalni savet ocenjuje da je važan propust to što njim nisu predviđena nikakva rešenja (niti budžetska sredstva) za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza. 

Budžet za 2022. je planiran dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih.

Međutim budžet nije dobro prepoznao neke ozbiljne fiskalne rizike koji mogu da zahtevaju vanredne fiskalne intervencije. 

Ocena je da će Srbijagas zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju koji bi mogli direktno ili indirektno da se pokrivaju iz budžeta. 

Fiskalni savet smatra da bi u uslovima povećane nabavne cene gasa, tržišni mehanizam koji bi zaštitio Srbijagas od gubitaka bio da preduzeće u istoj meri poveća cene za potrošače i onda to uredno i naplati. 

Međutim, već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva (i za garantovane snabdevače) neće menjati, što onda Srbijagas vodi u gubitak. 

Fiskalni savet procenjuje da bi gubici Srbijagasa zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.

Mogući fiskalni rizik, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi biti i Er Srbija koji je u 2020. i 2021. dobijao budžetska sredstva.

"Međutim, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom već planirala neke izdatke za Er Srbiju i u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.

Fiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodi

Ponavlja se problem nedovoljne transparentnosti

Problem koji se ponavlja i u ovom predlogu budžeta je nedovoljna transparentnost koja se odnosi pre svega na rashode Кancelarije za javna ulaganja, pojedine delove subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor, piše Fisklani savet. 

"Ostao je sporan i pomenuti ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima - a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države".

Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama.

Subvencije za Er Srbiju i u budžetu za 2022. godinu

Fiskalna kretanja možda i bolja od predviđenih 

Kako piše Fiskalni savet, predloženi budžet planiran je dosta oprezno što nagoveštava da bi fiskalna kretanja u 2022. mogla da budu bolja od predviđenih. 

Predviđeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra (tri odsto BDP-a), što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini od 3,8 milijarde evra i planiranog deficita u 2021. godini (2,6 milijarde evra). 

Pritom, predviđeni fiskalni deficit u 2022. vodi i ka blagom umanjenju prevelikog učešća javnog duga u BDP-u (planirano je sa 58,2 odsto na kraju 2021.godinu na 56,5 odsto na kraju 2022. godine). 

Fiskalni savet, međutim, već sad vidi kao dosta izgledno to da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, dok su javni rashodi budžetirani preširoko pa lako mogu da budu manji od plana. 

Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini. 

Preporuka Fiskalnog saveta je da se ova potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra (ispod dva odsto BDP-a).

"Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti".

Gasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori

Prosečna inflacija osetno veća 

Kada se radi o inflaciji, Fiskalni savet navodi da će prosečna inflacija u 2022. godini biti osetno veća od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. 

Izgleda verovatno da će prosečan rast cena u 2022. iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će prosečan rast cena iznositi 3,7 odsto. 

Međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru ove godine dostigao je 6,6 odsto što je znatno iznad očekivanja koje su relevantne institucije imale pre svega nekoliko meseci. 

Pošto je do ubrzanja cena došlo relativno naglo i neočekivano, to nije u punoj meri uključeno u projekcije budžeta za 2022. godinu.

Penzije i plate ostale pod kontrolom 

Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom "švajcarskom"  formulom što je ekonomski načelno u redu, objašnjava Fiskalni savet.  

Predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu je sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv s budžetskog stanovišta, ali je i dalje, "nažalost, rezultat diskrecionih odluka Vlade a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru". 

Fiskalni savet ocenjuje da su izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. zadržana su na "dobrom, veoma visokom nivou".

Javni prihodi planirani oprezno, moguće da će biti veći 

Javni prihodi u 2022. najverovatnije će biti ozbiljno veći od planiranih, ali Fiskalni savet pozdravlja povećan oprez u njihovom planiranju. 

"Predloženim budžetom za 2022. javni prihodi planirani su neuobičajeno oprezno, čak i uz stare projekcije niže inflacije", navodi Fiskalni savet. 

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su u 2022. verovatne uštede na budžetskim izdvajanjima za penzije, subvencije, nabavku robe i usluga i transfere RFZO u ukupnom iznosu od skoro 400 miliona evra (oko 0,7 odsto BDP-a).

Velika sredstva za Nacionalni satadion, a umanjene investicije u zdravstvo

Budući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta - dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija. 

Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. 

U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećan. 

Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobra

Fiskalni savet ocenjuje da bi očekivana povoljnija fiskalna kretanja ipak trebalo da naprave dovoljno prostora u budžetu i za servisiranje mogućih neplaniranih troškova.

Procena je da bi pomenuti fiskalni rizici mogli vanredno da opterete budžet u 2022. u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra. 

"Ovo jesu velika sredstva, ali ipak ne bi trebalo da značajnije utiču na glavne fiskalne trendove u 2022. godini", navodi Fiskalni savet.

Specifičnost predloženog budžeta je i to što on najverovatnije neće važiti čitavu godinu, navodi Fiskalni savet.

"Predloženi budžet najverovatnije privremen pošto Srbiju tokom 2022. očekuju parlamentarni izbori nakon kojih po pravilu sledi rebalans budžeta.Na proleće 2022. planirani su parlamentarni izbori posle kojih sledi nove Vlade i praksa je da se tom prilikom pravi i rebalans budžeta". 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.