Da li će Srbija biti tužena za izgubljenu dobit u doba korone?

Foto: Nova ekonomija

Iako je još uvek upitno da li bi preduzeća iz Srbije mogla da pred domaćim sudovima zatraže naknadu za izgubljeni dobit, strani investitori bi mogli da pokrenu investicione sporove pred međunarodnim telima za arbitražu u dva slučaja: ako je u ugovorima koji su sa njima potpisani prenebegnuta viša sila koju predstavlja pandemija ili ako sudovi utvrde da prilikom proglašenja vanrednoog stanja nije ispoštovana zakonska procedura.

Fiskalni savet je u svojim ocenama budžeta za 2020. godinu naveo da su svote koje Srbija izdvajaja za sporove koje je izgubila pred međunarodnim arbitrima dostigle cifru od oko 200 miliona evra, uglavnom zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.

Premijerka Ana Brnabić je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare implicirala da su se mere ograničenja kretanja građana i rada pojedinih preduzeća postepeno uvodile, kako bi država umanjila mogućnost da bude tužena strana za izgubljenu dobit u sporovima pred domaćim sudovima.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da im se niko nije obraćao da potraži  njihovu pomoć po pitanju tužbe protiv države i da je još rano za to. Ako se neko uopšte odluči, kaze da se to može očekivati tek kad prođe vanredno stanje. 

Neki advokati sa kojima je razgovarala Nova ekonomija navode da je još uvek rano da se razmatraju tužbe protiv države, a da će klijenti takav potez razmatrati tek kada prođe vanredno stanje. Dodaju i da bi trebalo pregledati sve ugovore sa stranim ulagačima i proveriti da li eksplicitno predviđaju pandemiju kao takozvanu višu silu, prilikom koje se država odriče od odgovornosti za potencijalne gubitke.

Za tri dana 1000 paulašala zamrzlo radnje

Kad je reč o malim biznisima koji su otišli pod ključ zbog korone, Tijana Kojović iz kancelarije za korporativno pravo BDK Advokati, smatra da ustav propisuje da se sloboda preduzetništvo može ograničiti zakonom, između ostalog, radi zaštite zdravlja ljudi.

Kako kaže, odluka o privremenom zatvaranju kafića, restorana i šoping centara doneta je na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji daje opšte ovlašćenje Vladi da donosi mere za suzbijanje epidemije. 

Ova mera jeste u funkciji zaštite zdravlja ljudi, i mislim da bi sigurno prošla i test proporcionalnosti u odnosu na tu svoju svrhu, ocenjuje Kojović.

Ona dodaje da iz is istog razloga (privremenost i neophodnost radi zaštite zdravlja ljudi jer samo korišćenje imovine, tj. obavljanje delatnosti predstavlja rizik za zdravlje), mere ne bi mogle da se kvalifikuju ni kao oduzimanje ili ograničenje prava na imovinu koje daje pravo na naknadu.

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Vida Petrović Škero je navela da za ograničenja prava svako može da tuži državu, ali da će sud presuditi u njihovu korist samo ukoliko mere nisu bile donete ili sprovođena mimo pravnih propisa.

Petrović Škero je kazala i da relativno nov zakon koji reguliše proglašenje vanrednih situacija predviđa i mogućnost pandemija, da je proglašenje vanrednog stanja regulisano Ustavom, ali da je upitno kako su mere vanrednog stanja proglašene.

"Ustav kaže da se vanredno stanje uvodi kada se običnim zakonskim merama ne može više sprovesti sve što je potrebno. Da li je i ko je procenjivao takvu situaciju je veliko pitanje, jer je to kod nas predložio ministar odbrane (Aleksandar Vulin). To je dosta čudno zato što u normalnim okolnostima to treba da predloži Narodna Skupština", navodi Petrović Škero.

Ona je dodala da ne zna da li Skupština, dok još uvek nisu bile proglašene mere koje zabranjuju okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom prostoru, nije mogla da se sastane, kao i da se parlament ne raspušta ni u periodu vanrednog stanja.

"Da li je moglo da se obezbedi da poslanici imaju maske i rukavice, ili da ne zasedaju u zgradi Skupštine ako im je mala, kao što sada Vlada zaseda van svoje zgrade zbog opasnosti od epidemije, ja to ne znam. Ali znam da je po Ustavu Skupština telo koje prvenstveno može doneti tako velike i značajne mere za funkcionisanje države. Sada se postavlja pitanje da li onaj koji je predložio vanredno stanje mogao da proceni da Skupština faktički ne može da zaseda", rekla je Petrović Škero.

U Srbiji nema zaraženih bankara

Ocenila je i da bi se izbegle dodatne štete od pandemije, koje će na globalnom nivou biti velike, moraju da se pojačano prate zakonske i ustavne norme, da trenutna situacija predstavlja veliku neizvesnost, kao i da je teško da je neko mogao da predvidi u ugovorima potpisanim u prethodnim mesecima mogućnost prirodne katastrofe i pandemije. 

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević navodi da bi većini ugovora trebala da isključi mogućnost naknade štete i da je generalno pravno da se u slučajevima više sile ugovorne strane treba samo da gledaju da izbegnu da oštete jedna drugu, ali da mogućnost pokretanja investicionih sporova ne bi isključio.

"Ne bih isključio tu mogućnost jer je predsednik (Aleksandar Vučić) uvek govorio da će Srbija nuditi bolje uslove od drugih zemalja", navodi Kovačević i dodaje da bi u slučaju da bi da Ustavni sud oceni da vanredno stanje nije proglašeno u skladu sa svim domaćim propisima došlo do "većeg rizika (od investicionih sporova)".On je kazao i da je većina ranije potpisanih međudržavnih ugovora sa stranim kompanijama, zaključenih pre ukidanja Zakona o stranim ulaganjima, verovatno nije podložno riziku od tužbi.

Tim Nove ekonomije

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Acko

    Tužiti državu što nas bez razloga i ne zakonito drži nasilno u zatvorenom prostroru. Vanredno stanje je ne Ustavno. Odgovaraćeš Vučiću za sve!