Da li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu

Glazgov je ovih dana centar sveta. Mesto u koje su uprte oči planete i koje je okupilo na jednom mestu državnu, poslovnu, ekonomsku i ekološku elitu i aktiviste. Sa nestrpljenjem se očekuje odgovor na pitanje koje muči čovečanstvo – kako stati na put klimatskim promenama?

Za problem koji je nastajao decenijama, danas niko nema čarobni štapić, iako se sa samita Ujedinjenih nacija jednoglasno čuju „povici“ da se problem mora rešiti odmah. Rešenja koja će ubrzati spas planete ujedinila su i one koji tradicionalno nisu na istoj strani. Hrabrost i saradnja su deo rešenja koja se pominju, kako bi se osigurala bolja budućnost za naredne generacije, od one koju nudi trenutna ekološka slika. 

Značaj hitne reakcije za obnovu čistije, zelenije, oporavljene planete, jasan je svima. Ciljevi su postavljeni – osigurati nultu emisiju štetnih gasova do 2050, ograničiti globalno zagrevanje na 1,5°C, obnoviti ekosisteme, osnažiti otpornost infrastrukture i poljoprivrede na klimatske promene – ukratko, staviti prirodu u prvi plan.

Načini na koje će se to postići staviće savremeni svet na ispit. Očekuje se mobilizacija sredstava koje će obezbediti najsnažnije ekonomije, a koje će biti na raspolaganju čitavom svetu. Bliska saradnja vlada, kompanija i civilnog sektora biće od presudne važnosti za uspeh.

Da se na toj sinergiji uveliko radi, potvrđuju i govornici na COP26, od predsednika i predstavnika kraljevskih porodica, aktivista, eksperata, pripadnika autohtonih naroda, najvećih kompanija, do holivudskih zvezda.

Poslovna zajednica je važan deo slagalice. Sve više kompanija ulaže u smanjenje štetnih uticaja, a održivo poslovanje polako postaje termin koji svi razumeju. Dekarbonizacija transporta i industrije je pitanje broj jedan. Poslovne strategije se menjaju i idu u korak sa zelenim ciljevima. Kompanija Rio Tinto objavila je strategiju koja obavezuje na ispunjenje cilja poslovanja sa nultom emisijom štetnih gasova do 2050. godine. Korak ka tom cilju je odluka o ulaganju od 7,5 milijardi dolara u dekarbonizaciju u narednoj deceniji. Govoreći na samitu Ujedinjenih nacija COP26, Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta se osvrnuo na činjenicu da će biti potrebno vreme da kompanije steknu jasnu sliku kako ispuniti održive ciljeve. Jedan od uslova je prodor novih tehnologija. U intervjuu za Blumberg, Stausholm je pojasnio: „Ne možete rešiti 100% CO2 bez novih otkrića. Konkretno, Rio Tinto do 2030. želi da prepolovi karbonski otisak, a ja želim da do te 2030. imamo jasan put, bez mnogo neizvesnosti, ka nultoj emisiji štetnih gasova.”

Do 12. novembra će se u Glazgovu razgovarati o istraživanjima, opcijama, saradnjama, sa ciljem da se na kraju samita COP26 jasno vidi povećana globalna ambicija za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, kako bi ciljevi navedeni u Pariskom sporazumu bili na dohvat ruke. Ključni ciljevi podrazumevaju i povećane globalne napore za finansiranje rešenja za smanjenje efekata klimatskih promena, kao i pregovore o „Pravilniku“ Pariskog sporazuma, kako bi se pratio napredak, doprinos svih učesnika, kako bi se osigurala transparentnost i ekološki integritet međunarodnog tržišta ugljenika.

Ovaj tekst nije proizvod Nove ekonomije i redakcija ne odgovara za navode u njemu.