Država sprema još novca za posrnula preduzeća

Foto: FoNet/Vlada/Slobodan Miljević

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom će preduzeća moći da dobiju državnu pomoć putem dokapitalizacije, a za uzvrat će država sticati udeo u tim kompanijama, navodi se u poslednjim objavljenim uredbama. To će se činiti ili vlasničkim instrumentima, izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na druge načine direktnog sticanja udela u kapitalu.

Drugi načini tiču se ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o "tihom" partnerstvu, osiguranim ili neosiguranim obveznicama, varantima, odnosno drugim hibridnim instrumentima.

Ako individualna ili državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu ove šeme po korisniku prelazi iznos od 250 miliona evra, preduzeće je dužno da, pored drugih uslova, dokaže da finansiranje na tržištu ili horizontalne mere državne pomoći za likvidnost nisu dovoljni da se osigura održivost poslovanja.

Dodatno, korisnik će morati da dokaže da su instrumenti dokapitalizacije primereni za rešavanje "ozbiljnih poteškoća korisnika" i da je je državna pomoć proporcionalna, odnosno ne prelazi minimum potreban da se osigura održivost učesnika na tržištu.

Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 se neće primenjivati na učesnike na tržištu finansijskih usluga.

Takođe, pomoć kroz dokapitalizaciju neće biti dostupna firmama koje su u procesu privatizacije.

U saopštenju Vlade Srbije navodi se da "država mora da poseduje odgovarajuće mehanizme za blagovremeno delovanje u cilju očuvanja ekonomske stabilnosti i održavanja privrednih aktivnosti", kao i da je mera "prevashodno namenjena podizanju likvidnosti učesnika na tržištu putem dokapitalizacije, kao jednim od instrumenata državne pomoći".

Uslovi podrazumevaju i da bi preduzeće bez intervencije države prekinulo poslovanje ili bi se suočilo sa ozbiljnim poteškoćama u poslovanju, ali i da postoji interes države da se interveniše (npr. zbog sprečavanje socijalnih poteškoća i tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, izlazak inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik od prekida pružanja važne usluge ili robe i drugih sličnih okolnosti).

Da bi ostvarili pravo na ovaj tip pomoći, potrebno je i da pravno lice nije u mogućnosti da pribavi finansiranje na tržištu po pristupačnim uslovima, a da postojeće mere pomoći za otklanjanje štetnih posledica ili likvidnost učesnika na tržištu nisu dovoljne da bi se osigurala održivost korisnika.

Izuzetno, državna pomoć može da se dodeli mikro ili malim preduzećima koji su bili u teškoćama na dan 31. decembra 2019. godine, pod uslovom da se nad njima ne sprovodi stečajni postupak kao i da nisu dobili državnu pomoć za sanaciju ili za restrukturiranje.

Iznos dokapitalizacije ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala koja je prethodila izbijanju epidemije, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine.

Državna pomoć kroz dokapitalizaciju ne može da se dodeli posle, 30. septembra 2021. godine, a preduzeća će biti dužna i da definišu "izlaznu strategiju" o izlasku državnog kapitala iz vlasništva. 

Otkup dokapitalizacije u smislu ove uredbe odnosi se na isplatu celokupnog iznosa ulaganja države po isteku ugovorenog perioda.

Bonusi, druge varijable ili uporedive naknade zaposlenima nisu dozvoljene sve dok najmanje 75 odsto državne pomoći kroz dokapitalizaciju nije otkupljeno.

Preduzeću je zabranjeno sticanje više od 10 odsto udela u konkurentu ili drugim učesnicima na tržištu u istoj ili sličnoj delatnosti, uključujući i vertikalno povezano tržište, sve dok najmanje 75% iznosa mere dokapitalizacije ne bude otkupljeno ili prodato.

Izuzetno, korisnici mere dokapitalizacije mogu steći više od 10 odsto udela kod učesnika koji posluju na vertikalnom tržištu koje je povezano sa delatnošću korisnika, ako se na takav način osigurava održivost korisnika.

Vlada je na istoj sednici izmenila i Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije.

Kako piše u izmenama, pravo na finansijsku podršku kroz otkup tovne junadi privrednim subjektima produženo je do 5. novembra 2020, dok je raniji rok bio 30. oktobar 2020.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Nikola

    Au kakva pogrešna mera! Umesto da država več jednom izađe iz privrede i da se tako umanji "kolač" kojeg političari grabe on se sada još i povećava. Eto nam novih Sartida, Azotara i Agrobanki. Užas