Država trenutno nema pare za antikrizne mere, mora da se zaduži

pexels

Planirane mere pomoći privredi i građanima koštaće poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava, zbog čega će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize", ocenio je Fiskalni savet.

"Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.

Podseća se da je Ministarstvo finansija procenilo da će fiskalni deficit u 2020. godini (uključujući i planirani paket mera) iznositi devet odsto BDP-a, što Fiskalni savet smatra objektivnom procenom, ukoliko se kriza završi do leta.

To znači, objasnili su iz Fiskalnog saveta, da će budžet osim 3,1 milijardu evra, koliko će ga koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti (Ministarstvo finansija procenjuje pad BDP-a od oko dva odsto).

Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu.

Dakle, ukupne obaveze koje mora da finansira država tokom 2020. iznosiće nešto više od sedam milijardi evra, a samo manji deo toga, odnosno nešto više od 500 miliona evra, država može da finansira iz svojih rezervi (depozita), naveo je Fiskalni savet.

"Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, medjunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni, savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na medjunarodnom tržištu kapitala.

Iz Fiskalnog saveta su ozbiljnost problema ilustrovali podatkom da je već više od 90 zemalja zvanično zatražilo finansijsku i stručnu pomoć od MMF-a.

Članovi Fisklanog saveta smatraju da bi Vlada Srbije morala da efikasno usvoji sve neophodne uredbe za sprovodjenje nespornih mera i da do kraja definiše delove paketa koji nisu precizirani.

Naveli su i da je Srbija kasnila nekoliko nedelja u definisanju mera za ublažavanje nepovoljnih ekonomskih posledica u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja, što je uz mane imalo i prednosti, jer je najveći deo pripremljenog paketa, izuzimajući deo o isplati 100 evra punoletnim građanima, načelno u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i preporukama relavantnih institucija poput MMF-a, ali smatraju da vremena za dalja odlaganja više nema.

U Fiskalnom savetu su ukazali da odlaganje sprovođenja mera povećava rizik prekomernog rasta nezaposlenosti i širenja nelikvidnosti.

"Praktično jedina planirana mera koja odmah stupa na snagu jeste odlaganja plaćanja nameta na rad, a ukoliko bi se druge mere efektuirale tek sredinom maja, kao što je prvobitno najavljeno za budžetsku isplatu minimalnih zarada, to bi se za veliki broj preduzeća moglo ispostaviti kao prekasno", naveo je Fiskalni savet.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara