Drakulić: U Ukrajini se vodi rat za energiju i hranu

Zoran Drakulić i Marija ilić, FOTO: Nova ekonomija

Rat u Ukrajini je rat za resurse, ne samo za energiju, nego i hranu. A hrana  je naša šansa, kazao je Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik na panelu "Tradicionalni vs novi biznisi" koji je organizovao Fakultet FEFA povodom svog 19. rođendana.

Drakulić je kazao da se od  skoro četiri miliona hektara u Srbiji, samo 1,5 posto  navodnjava.

„Katastrofa. A da navodnjavamo, imali bismo veće prinose. Energetski mi možemo da se zadovoljimo, ugalj imamo, naftu moramo da uvozimo, gas će biti problem“, rekao je on i dodao da bi država trebalo da vidi šta su naši ključni resursi.

„Morate da čuvate svoje resurse. Onaj koji zadovolji svoje potrebe kao zemlja, taj će da preživi. A mi smo kao zemlja sve krenuli da prodajemo. Umesto da izvozimo struju, imamo ruiniran sistem od ljudi i krađa".

On je ukazao i na loš rad javnih preduzeća. „Dozvolite nekom čoveku iz sveta pečenja prasića da vodi najozbiljniju firmu u Srbiji. Da li je to moguće? To nije samo u EPS, to je u svim javnim preduzećima“. 

„Ako Srbija sada ne formira vladu eksperata, mi se vraćamo opet 5-6 godina unazad. Ova igra dal ćemo mi na istok ili zapad, to je takvo ludilo. I kako privrednik koji je spremio 10 miliona evra, kako da uloži“. 

Marija Ilić, predsednica Upravnog odbora Serbian Games Association ocenila je da je u gejming industriji primećen porast broja ljudi iz Rusije koji su već u Beogradu. „Broj kompanija za otvaranja studija ovde je svakim danom sve veći, naš ekosistem će porasti, dobićemo veći broj talenata“, odgovorila je ona na pitanje o efektima krize u Ukrajini na ovu industriju. 

Na pitanje kako komentariše biznis okruženje za članice Privrednika, Drakulić je rekao da je to bila jedna od najaktivnijih privrednih asocijacija čije su članice generisale 30 odsto privrede, a da su „sad  malo stvari zakočile“. 

Domaći privrednici se plaše da ulažu, kazao je on. „Mi se hvalimo stranim investicijama od tri milijarde, ali srpski privrednici mogu da donesu 5-6 milijardi. A nema domaćih investicija, jer se plašimo. Mi nemamo zaštitu koju ima strani investor, on ima iza sebe stranu ambasadu. Država može da uleti i kaže od danas nemaš sirovine, dići ćemo ti cenu struje. Mi ne možemo da predvidimo troškove“, rekao je on. 

Marija Ilić je ocenila da je gejming industrija prepuštena sama sebi, i da su sve napravili sami, bez pomoći države.  Ona je podsetila da je Srpska gejming asocijacija u nedavnom najnovijem izveštaju utvrdila da je godišnji priliv domaće gejming industrije između 125 i 150 miliona evra, ne računajući akvizicije koje su se desile. 

„Mi se sami organizujemo, pokušavamo da edukujemo ljude. Imamo jako talentovane i kvalitetne ljude koji su spremni i da promene industriju, i da se prilagode načinu funkcionisanja industrije video igara“, rekla je ona. 

Na pitanje šta je najveći aset svake kompanije, Drakulić je rekao da je to znanje, ali da je rat u Ukrajini preokrenuo situaciju ka tradicionalnim vrednostima kao što su nuklearne elektrane. Marija veruje da su to talenti.

„Mi smo jedan od naših najvećih aseta, Bor, dali Kinezima. Iz ove zemlje će samo u bakru izaći 100 milijardi, ako to ne sprečimo u nekom trenutku“, upozorio je Drakulić. 

Drakulić je rekao i da nije realno da mobilni telefon košta 1500 evra, a za to ne možete danas da kupite dve tone nafte. „Da li je skupa nafta ili telefon. Treba 2000 godina da se napravi tona nafte. Neke vrednosti će morati da se resetuju“. 

Kako nove tehnologije menaju biznise? Marija Ilić je ocenila da je vruća tema  sve što se dešava sa blokčejn tehnologijom, ali da ne vidi da će to promeniti gejming. 

„Globalni trend je obnovljiva energija. Rat u Ukrajini nas je vratio unazad, svi koji su mislili da će brže da pređu na obnovljive energije, to će da se uspori, jer će ugalj da se vrati“, smatra predsednik Kluba Privrednik. On je predložio da bi država trebalo na zapuštenim parcelama da zasadi brzorastuće zasade i na taj način obezbedi nedostajuću energiju. 

Tema panela je bio i odliv mozgova i zadržavanje najboljih kadrova u zemlji. Drakulić je kazao da njegove firme imaju problem jer nisu u Beogradu. 

„Pre će neko u Beogradu da radi za 700 evra, nego da ode 150 km van Beograda i radi za 1500 evra. Svako je dobro došao kod nas, platimo ga dobro, ali ako nađe bolje, treba da ide“. 

Za gejming industriju je poželjno da se ode van Srbije, radi tamo par godina, pa se vrati ovde, jer se rađa toliko ovih zanimanja da u Srbiji ne mogu da dobiju tu vrstu edukacije, navodi Marija Ilić. Međutim, da bi se vratili, neophodno je da čitava industrija bude na višem nivou. To znači da postoji dovoljno kvalitetnih kompanija sa dobrim uslovima rada koje omogućavaju migraciju iz jedne u drugu. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.