Duplo više gastarbajtera nego pre deceniju, najviše odlaze najobrazovaniji

Foto: Pxfuel

U Evropsku uniju je 2018. godine otišlo duplo više radnika iz Srbije nego što je beleženo osam godina ranije. Ukupan broj srpskih državljana u zemljama EU u istom periodu je opao, ali je broj ljudi iz Srbije koji su u međuvremenu dobili državljanstvo evropskih zemalja uvećan. To znači da je broj radnika poreklom iz naše države koji radi u EU u blagom porastu.


Više od dva odsto ukupnog broja zaposlenih u Austriji prošle godine bilo je iz Srbije. Više od njih je bilo samo Mađara i Nemaca, pokazuju podaci austrijskog Federalnog ministarstva rada.

Ipak, broj srpskih radnika u Austriji skoro za trećinu je manji nego 2008. godine.

"Negde od 2015. počeo je snažan rast emigracije naših državljana u Nemačku i više novih članica EU - Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku, Maltu, Češku, Mađarsku, Poljsku... dok je emigracija u Austriju i većinu ostalih zemalja 'stare' EU (npr. Francusku, Italiju itd.) čitavu prošlu deceniju stagnirala ili opadala", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta Mihailo Arandarenko.

DOKTORAND NA HARVARDU: PORAZNO JE DA SU IZ SRBIJE OTIŠLI I ONI KOJI SU USPELI

Broj srpskih državljana koji godišnje ode na rad u neku od evropskih zemalja je od 2010. do 2018. godine skočio za 127 odsto.

U istom periodu opao je ukupan broj srpskih državljana koji rade u EU sa 560.631 na 491.199 ljudi.

Dok ukupan broj srpskih državljana koji rade u Evropskoj uniji opada od 2010. godine, broj radnika koji su iz Srbije, ali su dobili državljanstvo evropskih zemalja je u porastu, navodi se u istraživanju Evropske trening fondacije, čiji je autor profesor Arandarenko.

"Budući da je ukupan broj naturalizovanih (onih koji su dobili državljstvo evropskih zemlaja, prim. nov.) u periodu 2010-18. godine oko 117.000 to pokazuje godišnji porast u hiljadama srpskih migranta u (tadašnjih) 28 zemalja Evropske unije, što, samo sebi, nije preterano alarmantno i u skladu je sa dugoročnim trendom", piše u istraživanju.

Ono što bi, pak, moglo da zabrine je ubrzan protok radne snage poslednjih godina kao ni izmenjena struktura radnika koji odlaze u inostranstvo u pogledu njihovog obrazovanja, ali i zemalja u koje odlaze.

MLADI KOJI ODLAZE: TREBA SE BORITI SAM U SVETU

Od 1980. broj emigranta raste, a 2000-ih broj nekvalifikovanih i niže obrzaovnaih radnika bio je vrlo sličan broju visokoobrazovane radne snage koja odlazi iz Srbije. Najmanje je bilo srednjeobrazovanih emigranta. Međutim, u poslednje dve decenije značajno je porastao broj visokobrazovanih koji odlaze iz Srbije u odnosu na niže obrazovane radnike.

Upoređujući podatke za 2010. i 2018. godinu Arandarenko u svom istraživanju primećuje da je najveći porast godišnjeg priliva radnika u Nemačku (sa oko 3.000 na preko 16.000), ali i u Hrvatsku, kao novu članicu, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku, Maltu i Češku. Sa druge strane, godišnje sve manje ljudi iz Srbije odlazi da radi u ranije popularne države kao što su Italija, Austrija, Francuska i Švajcarska.

Godišnji priliv radnika, izvor: Eurostat


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • hans

    pre neki dan citam u nemackim novinama, intjervju sa direktorom nemacke agencije za zaposljavanje u kome je medjuostalom rekao, da nemacka treba 400.000 useljenika godisnje da bi podmirila potraznju za radnom snagom! tako da se nadam da ce moci sto vise ljudi da se spase ovog propaliteta sa nazivom srbija!

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.