Ekološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u Srbiji

Foto: Pixabay

Ekološka udruženja "Koalicija za održivo rudarstvo" (KORS) i "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" tvrde da interna dokumenata Rio Tinto, do kojih su došli, pokazuju da bi eksploatacija litijuma u Srbiji mogla da traje 97 godina, iako ta kompanija tvrdi da će taj posao trajati tri decenije. Dodaju da bi, prema tim dokumentima, kompanija od Projekta Jadar godišnje imati 2,8 milijardi dolara neto dobiti, a da je za ceo projekat Rio Tinto najavio oko dve milijarde dolara investicija, što znači da će se investicija, kada počne da se radi punim kapacitetima, otplatiti za godinu dana.

Udruženja su zbog toga tražila povlačenje izmena Zakona o eksproprijaciji, kao i nedavno usvojenih izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Predsednik KORS-a Zvezdan Kalmar navodi da ekološke organizacije od martu ukazuju na probleme koje donose izmene Zakona o rudarstvu, kao i da su one usko povezane sa navljenim izmenama Zakona o eksproprijaciji, zbog kojih su danas protestovali građani ispred Narodne skupštine.

Prema njegovim rečima, udruženja su "dobila neobjavljena Rio Tintova dokumenta od ljudi zaposlenih u toj kompaniji" koja otkrivaju nove detalje u vezi sa realizacijom Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice.

Kalmar tvrdi da Rio Tinto zapravo ne zna kako će da sprovodi projekat Jadar, kao i da je kompaniji poznato samo da će velika količina njenih proizvoda iz rudnika litijuma da odlazi u Evropsku uniju. 

"U Rio Tintu ih inače svrbi ih što ne mogu da izgrade površinski već moraju da grade podzemni rudnik", što bi eksploataciju rude učinilo jeftinijom, ocenio je Kalmar.

Kalmar je izneo i zahteve kojima se traži ukidanje Prostornog plana Grada Loznice koji se odnosi na Rio Tinto, promene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima,. Udruženja traže i da se povuku najavljene izmene Zakona o eksproprijaciji.

Smatra i da su izmene Prostornog plana bez neophodne osnove "nemaju stratešku procenu uticaja i nisu u skladu sa regulativom".

Prema njegovom mišljenju proglašenje javnog interersa ne sme da važi za privatne i druge rudarske projekte. 

"Srbija klizi u pravcu autoritarnog feudalizma, preti nam apsolutna uzurpacija nad telom čoveka i nad imovinom. bilo koja imovina u Srbiji zbog samovolje nosilaca vlasti može da bude ugrožena, neko zbog javnog interesa može da bude isteran iz stana", dodaje predstavnik KORS-a.

Kalmar podseća da je više puta menjan Zakon o planiranju i izgradnji, kao i da Zakon o rudarstvu dozvoljava da istražna područja mogu da budu i na prostoru od 100 kvadratnih kilometara.

"Znači bilo kojih 100 kvadratnih kilometara daje se nekoj stranoj kompaniji. One će moći da oduzimaju zemlju za izgradnju puteva", naglašava predstavnik KORS-a. 

Među kompanijama za koje se pišu takvi zakoni, Kalmar je pored Rio Tinta naveo i kompanije Ziđin i Gasprom. Dodaje da se u stvarnosti ispunjava sve ono o čemu su govorili, odnosno da je Srbija cela pretvorena u jedno veliko istražno polje rudarskih kompanija.

Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?
RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450

Predstavnica udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu Marija Alimpić izjavila je da je Rio Tinto 2014. godine o rudnom depozitu jadarita govorio kao o svom privatnom vlasništvu, iako prema važećim zakonima sve ono što se nalazi pod zemljom pripada državi.

ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA
RUŠENJE ABORIDŽINSKIH PEĆINA POSLEDICA “LOŠIH ODLUKA” RIO TINTA

"Sada smo apsolutno sigurni da prvo žele da počnu da rade, pa da usput popravljaju. Imaju problem sa sagorevanjem dizela u rudniku, ne mogu da smanje prisustvo bora u vodi", kazala je Alimpić..

Prema njenim rečima, za koncentraciju litijuma u otpadnim vodama Rio Tinto ne brine "jer Srbija za to nema zakonsku regulativu".

Ona kaže da je kompanija već 2012. godine znala da ne može da ukloni rizike u prosecu prečišćavanja vode, kao i rizike koje može da izazove plavni karakter reke Jadar.

Alimpić dodaje da Rio Tinto u svom rudniku planira da zaposli svega 312 ljudi koji bi radili u smenama od 12 časova. 

Predstavnici dva udruženja kažu da nisu protiv zelenih agendi, ali da su protiv "neoliberalne politike koja promoviše devastaciju životne sredine, izgovarajući se zelenim agendama prelaska na čistija goriva".

Litijum, kako ocenjuju, "svakako ne spada u zelenu agendu", već je hemikalija za skladištenje energije, kojoj su već pronađene alternative.

Alimpić i Kalmar su najavili da će nastaviti sa proučavanjem dobijenih Rio Tintovih dokumenata, kao i da će ih besplatno podeliti sa javnošću Srbije "jer su ih i oni dobili besplatno od savesnih ljudi".

Rio Tinto je više puta naglašavao da će prilikom realizacije svog projekta Jadar poštovati sve Zakone Srbije, kao i da će biti odgovoran prema životnoj sredini.

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.