Eksproprijacije neće biti samo ako se izmeni Zakon o rudarstvu

Foto: Pixabay

Eksproprijacija imovine građana u korist privatnih rudarskih kompanija nije rešena povlačenjem i izmenama zakona o eksproprijaciji i referendumu zbog kojih su građani blokirali puteve u Srbiji, kaže za Novu ekonomiju Tijana Jevtić, ekološka aktivistkinja iz UžicaOna kaže da je Zakon o eksproprijaciji problematičan u kombinaciji sa Zakonom o rudarstvu, pre svega zbog definicije litijuma i nekih drugih minerala kao rudnog bogatstva koje ima javni interes.

Tijana, koja je saradnica nevladine organizacije Libergraf i koja se istakla u borbi protiv izgradnje derivacionih mini-hidrocentrala (MHE) na rekama u okolini Užica, smatra da treba iskoristiti poslednju priliku da se problem esproprijacije "saseče u korenu", a građani zaštite od oduzimanja zemlje koja je potrebna nekoj privatnoj kompaniji za izgradnju rudnika.

"Pod poslednjom prilikom mislim na doba pred izbore, kad postoji šansa da se nešto konkretno uradi po hitnom postupku. Nakon izbora, kakvi god rezulati da budu, uslediće zatezanje. I narodne volje i ličnih sloboda i mogućnosti za promenu sistema", objašnjava Tijana.

 Rudnik zlata kod Žagubice radiće sedam godina

U suprotnom se kako ocenjuje samo sanira "goruća lokalna rana" koju imaju građani u Loznici gde kompanija Rio Tinto namerava da eksploatiše litijum. Tijana objašnjava da je poredila stare i nove odredbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i da je zaključila da u rešavanju problema eksploatacije ruda u Srbiji, sa ciljem da se zaštite interesi građana, postoje tri nivoa delovanja:

  • Lokalni i trenutno aktuelni nivo, a to je ukidanje Rio Tinta na području Loznice;
  • Lokalni, ali dalekosežniji, da se stavi moratorijum na litijumska istraživanja i eksploataciju na području cele Srbije;
  • Izmene Zakona o rudarstvu iz 2021. godine gde se prvi put, unose "pogubne odredbe" u smislu definisanja ekploatacije ruda poput litijuma i nikla javnim interesom.
RAZVOJ RUDARSTVA PO SVAKU CENU, ZA DOZVOLU DOVOLJNA ŽELJA ZA KOPANJEM

Prema Tijaninom mišljenju, Zakon o rudarstvu potire ličnu imovinu i bilo koji status nekog zaštićenog prirodnog područja, u kojima je moguća rudna eksploatacija uz uslove koje propišu nadležne institucije. Smatra da bi se u prekidanjem protesta u ovom trenutku postigla polovična rešenja, kao i da je to "najpogubnije" za zemlju.

Smatra i da u vezi sa Loznicom i Rio Tintom odavno nije primenljiv, ni postojeći kao ni onaj izmenjeni Zakon o referendumu. Rio Tinto je kako napominje dobijanjem lokacijskih uslova ušao u zakonsku proceduru u Srbiji, na više nivoa: lokacijskim uslovima za izgradnju postrojenja, deponije i radovima na infrastrukturi.

EVO ZAŠTO ČESI NE ŽELE ZLATO VREDNO 20 MILIJARDI EVRA

"Ministarstvo životne sredine je pojedinačno, za svaku (tu) stavku, donelo Rešenja o obimu izrade Studije procene uticaja na životnu sredinu. U smislu Objedinjene procedure, učešće javnosti postoji još samo u smislu javnog uvida u Studiju uticaja na životnu sredinu, a znamo dobro kako taj javni uvid funkcioniše u Srbiji. Nije mi poznat primer da je bilo koji projekat oboren u fazi Studije, možda samo izmenjen u finesama", napominje Tijana.

Prema njenim rečima, treba obratiti pažnju na izjavu direktorke kompanije Rio Sava Exploration Vesne Prodanović, koja je to potvrdila: "U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države, ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole".

na osnovu dostupnih informacija primetno JE da je rađeno na ubrzanju procesa oduzimanja imovine i načelu hitnosti, ali da je zapravo problematičan postojeći Zakon o eksproprijaciji u kombinaciji sa izmenjenim Zakonom o rudarstvu 2021. na taj način je prema TIJANINIM rečima postavljen poguban zakonski okvir za vlasnike zemljišta koji se nalaze na interesnom području za istraživanje i ekploataciju ruda.

"Čak i da se izmene Zakona o eksproprijaciji ne usvoje, to ne rešava problem. Zakon o eksproprijaciji je samo produžena ruka Zakona o rudarstvu", smatra Tijana.

Foto: Screenshot iz Zakona o eksproprijaciji 2016.

Zakon o rudarstvu je kako dodaje Tijana menjan 2015. i u prvom kvartalu 2021. godine i uveo je suštinsku izmenu u definisanju javnog interesa koji potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status nekog zaštićenog područja: "Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ".

Pod strateškim sirovinama se u izmenjenom Zakonu o rudarstvu, između ostalog, pominje litijum koji se istražuje u barem sedam područja u Srbiji. Mokra Gora za koju se zna da je bogata niklom i koja je u nekoliko navrata odbranjena od rudarenja, ponovo može da postane područje od interesa za eksploataciju. Zlato se takođe istražuje, u području Homolja i o tome je Nova ekonomija već pisala.

ŠTA UPOZORAVA ISKUSTVO U BORBI PROTIV MHE?

Kao neko ko se bavio problematikom izgradnje MHE, Tijana napominje da u trenutnoj situaciji pozicija nekog građanina kao vlasnika zemlje postaje krajnje rizična. Podseća da je su u vezi sa MHE nesmetano mogle da se koriste javne baze i podaci, dok je su slučaju rudnih resursa sve prekriveno velom tajnosti podataka.

"Ne postoji javna baza istražnih područja, niti nekakva forma katastra istražnih, eksploatacionih polja. Jedino što je javno dostupno je GIS karta Ministarstva rudarstva i energetike , koja je nepotpuna i sasvim prozvoljna. Na području istražnih polja litijuma u Loznici nije uneto ništa , osim definisanih područja interesa koja se tiču istraživanja vodnih resursa, a koje sprovodi Rio Sava," dodaje Tijana.

"Država u oblasti rudarstva štiti interese kompanija, na štetu građana"

U tom smislu, kako naglašava, mora se podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da bi se saznalo da li je neka parcela od interesa deo istražnog polja. Tijana smatra da se na taj način u strartu onemogućava bilo kakvo učešće javnosti u startu i sve se stavlja pred svršen čin.

Tokom poslednje dve subote, građani i brojna udruženja organizovali su proteste i blokade saobraćajnica, tražeći da država povuče i izmeni zakone o eksproprijaciji i referendumu. Aktuelna vlast u Srbiji je popustila i udovoljila tim zahtevima.

Neke nevladine organizacije su to proglasile pobedom i najavile obustavu protesta, dok su druge predložile da se sa njima nastavi sve dok kompanija Rio Tinto ne napusti Srbiju. Ta kompanija je tokom protesta označena kao glavni razlog za izmene tih zakona koje bi, kako je naglašeno, ubrzale njen projekat za eksploataciju litijuma u Srbiji.

Na problem eksproprijacije u novim odredbama Zakona o rudarstvu upozoravale su i organizacije Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) koje su pre njihovog usvajanja podnele ustavnu inicijativu za određivanje njihove ustavnosti. 

Tom prilikom, advokat iz Niša Goran Đorđević ocenio je da Zakon o rudarstvu predstavlja jedan istinski presedan koji naša zakonodavna praksa do sada nije poznavala, jer "u članu osam direktno omogućava da se privredni subjekti sa privatnim kapitalom javljaju kao korisnici eksproprijacije".


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.