Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?

Pixabay

Energetska tranzicija u Srbiji ostaviće 90 odsto rudara zaposlenih u industriji uglja bez posla. One koji ostanu treba sprovesti kroz tranziciju i obučiti za nove poslove. Drvna industrija možda je alternativa, zakčljučci su današnje debate "Pravedna energetska tranzicija u Srbiji i potencijalne socio-ekonomske posledice". 

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je Srbija ima industriju uglja koja je takva da nikada, od kada se ugalj koristi u industrijske svrhe, nije bila konkurentna.

On smatra da Srbija danas ima "neobično skupo daljinsko grejanje, neobično skup gas, neobično skupo ogrevno drvo". 

"Uvozimo neobično skupu naftu i proizvodimo neobično skupe naftne derivate, a krajnji rezulata je jedna privreda koja jedva sklapa kraj sa krajem, gde je zaposlenost mala ili nepovoljna", rekao je Kovačevič. 

Uz to, kaže, postoji zabrinutost za nekoliko gradova i nekih 15 do 20 hiljada radnika u "propaloj industriji" koja nikada nije imala adekvatnu konkurenstnost i sposobnost. 

Pitanje je, kaže Kovačević, da li će Srbija biti u stanju da omogući industrijski razvoj i zapošljavanje.

"To pitanje je ključno za rudare, oni će svakako izgubiti posao, ako pokušamo da ovu industriju učinimo produktivnijom 90 rudara će odmah izgubiti posao. Ako pokušamo da ovu industriju odmah prevedemo u obnovljivu industriju opet će njih 90 odsto izgubiti posao. Šta god da se desi 90 odsto ovih ljudi ostaje bez posla", rekao je on. 

Kovačević je govorio o primeru Crne Gore gde trenutno oko 800 ljudi u industriji uglja proizvodi milion i 500 hiljada tona uglja.

Kovačević smatra da kada bi se taj ugalj zamenio otpadnom drvnom biomasom iz normalne šumske proizvodnje Crne Gore u tom procesu bi bilo zaposleno 17.600 ljudi. 

"Hajde da zaposlimo 15.000 radnika rudnika, da im damo potpuno istu platu, istu vrstu posla, rad za nekom mašinom, a da u oni u peiriodu od pet godina naprave 700.000 hektara valjanih šuma, stvore temelje za proizvodnju četiri miliona tona kvalitetne biomase, stvore temelj za drvnu industriju koja će zaposliti 200.000 ljudi, hajde da to zovemo tranzicijom", naveo je on.

O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta  izneo je podatak da u EPS-u trenutno radi 29.153 ljudi,  a da 16.000 ljudi radi u rudnicima. U  nekom vremenskom periodu doći će do gašenja termoelektrana, rekao je on. 

Prema njegovim rečima, u Strategiji niskougljeničnog razvoja postoje modeli smanjivanja potrošnje fosilnih goriva, a prema ekonomski najprihvatljivijem mehanizmu koji se tu nalazi, broj radnih mesta koji će se do 2030. izgubiti je 35, kada se uzmu u obzir i nova radna mesta. 

Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU kaže da se tranzicija dešava tamo gde to nije ekonomski održivo, i da je neprihvatljiv pristup govoriti da se tranzicija u Srbiji dešava jer se dešava i  u EU.

"Stvarna cena struje iz uglja je mnogo veća nego što mislite i nego što vas uče u školi, na fakultetu. Bilo kakva racionalizacija neće dovesti do nečega što je ekonomski održivo. Ako govorimo o tranziciji, pravedna tranzicija je ideal, mnogo je realnije govoriti o pravičnoj tranziciji, o nečemu što bi omogućilo dugoročnu ekonomsku efikasnost", rekao je on.

ENERGETSKA TRANZICIJA U REGIONU: U FOKUSU LOKALNE ZAJEDNICE I POSLOVI

Redovna profesorka u penziji Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Ksenija Petovar navela je da će energetska tranzicija imati mnogobrojne posledice, uslovno negativne koje se odnose na zatvaranje radnih mesta, što će biti ozbiljan izazov za kolektive i zajednice.

"Drugi su uslovno pozitivni, energetska tranzicija bi trebalo da obezbedi funkcionisanje i rešava mnoge probleme sa kojima su se suočavale lokalne zajednice, a to su zagađenja, problema sa vodom, zemljištem", rekla je Ksenija Petovar. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.