Foto: Erste Bank

Erste: Građani najčešće štede za hitne slučajeve

Foto: Erste Bank
Najnovije istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije pokazalo je da 52 odsto naših građana praktikuje neki vid štednje. U proseku, mesečno sačuvamo 4.771 dinar, što je približno prošlogodišnjoj prosečnoj mesečnoj ušteđevini, navode iz Erste banke. 

Broj građana koji uspevaju da sa strane stave nešto veće iznose je u stalnom porastu u protekle tri godine, pa tako ove godine 25 odsto njih mesečno sačuva od šest do 20 hiljada dinara, četiri odsto više no prošle i 11 procenata više nego 2016. godine. Štednju smatra važnom dve trećine ispitanika, a nešto više od trećine veoma važnom. Najznačajnija je građanima koji imaju između 30 i 49 godina. 

Približno jedna trećina građana, njih 31 odsto, zadovoljna je sumom koju trenutno može da izdvoji za štednju. Zadovoljstvo iznosom štednje je u blagom porastu u proteklih već pet godina, imajući u vidu da je 2015. udeo zadovoljnih ispitanika iznosio 18 odsto. S druge strane, 43 procenta štediša nije zadovoljno iznosom koji stave sa strane (četiri odsto manje no lane). Napredak se može uočiti i kada je reč o percepciji građana u vezi sa kretanjem njihove finansijske situacije u protekle dve do tri godine, s obzirom na to da je 25 odsto njih izjavilo kako se situacija poboljšala – četiri procenta više no prošle godine i 14 odsto više nego 2016. godine. 

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za devet procenata nego prošle godine – prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda. Udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu je na najnižem nivou u proteklih sedam godina i iznosi 23 odsto (duplo manje nego 2013. godine). 

Kada je reč o motivaciji za štednju, stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, kog je navelo 73 odsto ispitanika, sedam procenata više no prethodne godine. Na drugom mestu su manje i veće nabavke i renoviranje, za koje se izjasnilo 32 procenta građana, šest odsto više nego 2018. godine. 

Ukoliko bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 82 odsto bi deo ovog iznosa stavili na svoj tekući račun, u štednju po viđenju ili neku vrstu oročene štednje. Svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio, a njih 14 odsto bi čitavu sumu „ostavilo sa strane". Prosečan iznos koji bi ispitanici sačuvali od navedene svote je 13.324 dinara. 

Približno tri četvrtine anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša. Oni koji su sačuvali manje nego prethodnih godina, kao glavne razloge za to navode niže ukupne prihode domaćinstva, povećanje troškova života, kao i veće troškove za lečenje, odnosno negu starih. 

OPREZNOST PREMA ULAGANJU 

Kada je reč o stavovima građana Srbije prema investicionim proizvodima, 77 odsto njih bilo bi oprezno u vezi sa investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja iako bi im posledično donela i manje prinose, dok bi 10 odsto ispitanika bilo spremno na rizičnije investicije kako bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu, duplo više no pre dve godine. Udeo onih koji imaju pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima je u porastu i iznosi 31 odsto, šest odsto više u odnosu na prethodnu i 13 procenata više u odnosu na 2015. godinu.

Blizu polovine građana još uvek misli da je investicione proizvode teško razumeti, a 12 odsto njih smatra da su oni „samo za avanturiste". Nasuprot tome, onih koji smatraju da svako ko želi da profitabilno investira treba da poseduje investicione proizvode ima 22 procenta – pet odsto više no prošle godine. 

ONLAJN KUPOVINA U ZNAČAJNOM PORASTU 

Udeo onih koji smatraju da imaju dobro, vrlo dobro ili odlično finansijsko znanje ostao je isti kao i prošle godine i iznosi 60 odsto, dok blizu četvrtine ispitanika veruje da su njihova znanja o finansijskim temama nedovoljno dobra. 

Kad je reč o finansijskim uslugama i transakcijama, građani se i dalje najviše oslanjaju na banke, sa 38 odsto onih koji im poklanjaju puno poverenje. Slede internet prodavnice i pružaoci internet platnih usluga, koji su ujedno zabeležili i najveći rast indeksa poverenja građana. 

Kupovina preko interneta u značajnom je porastu u odnosu na prethodnu godinu u svim segmentima istraživanja. Još uvek se najviše kupuju odeća, obuća i modni detalji, a procenat kupaca u ovoj kategoriji porastao je sa prošlogodišnjih 28 na 35 odsto. Slede troškovi u vezi sa putovanjem, poput plaćanja prevoza i smeštaja onlajn, koji su zabeležili najveći skok od svih stavki, sa 18 odsto u prošloj na 31 procenat u ovoj godini. Na trećem mestu proizvoda koje građani sve češće nabavljaju putem interneta su knjige – ovaj segment beleži rast sa 16 odsto ispitanika prošle na 25 ove godine. 

ŠTEDIŠE ERSTE BANKE – UGLAVNOM STARIJI SUGRAĐANI, ALI I ZNAČAJAN DEO MLAĐIH OD 20 GODINA 

Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 26.300 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 737.000 dinara. 
Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom, više od 65 procenata. Interesantno je da mladi do 20 godina starosti takođe čine značajan deo – ukupno 6,2 procenata štediša.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara