EU o gasovodu kroz Srbiju odlučuje 5. februara

Srbija ima velike šanse da dobije dozvolu od Energetske zajednice za nastavak gradnje Turskog toka, od bugarske do mađarske granice, što bi našoj zemlji donelo velike prihode od tranzita ruskog gasa, o čemu bi EU trebalo da odlučuje 5. februara sledeće godine.

Zajednička srpsko - ruska kompanija Gastrans pokrenula je proceduru za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju, a stručnjaci, uz podsećanje da je EU 2014. stopirala projekat realizacije Južnog toka, rekli su Tanjugu da se ovog puta EU, najverovatnije, neće isprečiti gradnji gasovoda.

Južni tok je obustavljen zbog primene tzv. Trećeg energetskog paketa EU, koji predviđa da ne može da bude isti vlasnik gasa i gasovoda.

Mešovita kompanija Gastrans koja će graditi gasovod u Srbiji je u 51 odsto vlasništva Gasproma, a 49 odsto Srbijagasa.

Zato je Savet Agencije za energetiku Srbije u oktobru doneo odluku o izuzeću "Magistralnog gasovoda granica Bugarske - granica Mađarske” od Trećeg energetskog paketa EU.

Stručnjak za energetiku Jelica Putniković kaže da je zbog toga Energetska zajednica krajem novembra tražila od Agencije za energetiku Srbije (AERS) da do 5. decembra dostavi dodatne informacije, što je i učinjeno i da sada Energetska zajednica ima rok od dva meseca odnosno do 5. februara da dostavi svoje mišljenje da li će to prihvatiti.

Putniković navodi da u Energetskoj zajednici kažu da je postupak izuzeća nove gasne infrastruture, kao što je interkonektor, regulisan Trećim energetskim paketom u EU i u Energetskoj zajednici.

Naša zemlja je preuzela obaveze iz Trećeg energetskog paketa Zakonom o energetici iz 2014. godine.

Srbija je, u međuvremenu, pripremila i u skupštinsku proceduru uputila Predlog izmena i dopuna zakona o eksproprijaciji i pribavljanju dokumentacije za izgradnju sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", kojim se menja naziv "sistem za transport prirodnog gasa Južni tok" nazivom "magistralni gasovod granica Bugarske - granica Mađarske".

Cilj izmena i dopuna tog zakona je da se ubrza postupak eksproprijacije i izdavanja dozvola potrebnih za sprovođenje tog projekta.

Predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić ističe da je Južni tok bio odličan projekat i da bi Turski tok trebalo da bude ‘mala zamena’ za Južni tok, zato što je predviđeni kapaciatet Južnog toka bio 63 milijarde kubika godišnje, dok bi krak Turskog toka prema Srbiji trebalo da ima 16 milijardi kubika.

“Gasprom je sada uradio sledeće - došao sa gasom do granice EU, to jest granice sa Bugarskom u Turskoj i rekao: gospodo gradite mrežu ako hoćete da koristite gas. U takvoj situaciji Turski tok bi mogao da bude zamena za Južni tok samo sa smanjenim kapacitetom”, rekao je Vuletić Tanjugu.

Srbija troši oko 2,5 milijarde kubika godišnje i u slučaju tranzita ruskog gasa, pored velikih prihoda od tranzitnih taksi, mogla bi da uzme gasa koliko god joj bude potrebno.

“Gasovod bi doneo tranzitne takse i zaposlilo određen broj ljudi na poslovima održavanja gasovoda”, ističe Vuletić.

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara