FOTO: Ne davimo Beograd

Građani imaju moć da se izbore za zdravu životnu sredinu

FOTO: Ne davimo Beograd
"Reke ne damo", "Hoću reku, neću cev", "Reke - krvotok planete", samo su neki od transparenata koje su građani i aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine, nosili na protestu pod nazivom "NE za MHE" u nedelju u Beogradu. Njihov cilj je da zaustave gradnju mini hidroelektrana, koje uništavaju reke, ugrožavaju živote ptica, riba i ostalog životinjskog sveta, biljaka, kao i ljudi, a proizvode malu količinu električne energije. 

U Srbiji je planirala izgradnja čak 800 mini hidroelektrana. Time bi se neke od najčistijih reka u Srbiji isušile i njihov tok usmerio kroz cevi izazivajući ekocid. 

Mogu li se građani izboriti sa investitorima kojima je samo profit na umu? 

Koji su najvažniji mehanizmi za to, kao i za zaštitu životne sredine, na koje se sve načine građani mogu izboriti za svoja prava, koliku moć imaju pojedinci i organizacije u borbi, na koji način se može sprečiti kršenje zakona i ignorisanje inicijativa građana, da li su ova pitanja dovoljno medijski propraćena, bile su teme obuke pod nazivom Uticaj na životnu sredinu u slici i reči, koji se organizuje  u okviru projekta Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj, a koji je podržala Evropska unija. 

Obuku je organizovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a učesnici su bili: Nikola Stanojević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mirjana Jovanović, iz Beogradske otvorene škole (BOŠ),  Marko Šćiban, iz pokreta Odbranimo reke Stare planine, i Marina Rakić, savetnica za medije. 

Građani mogu da učestvuju u procesu promene uticaja na životnu sredinu. Prilikom donošenja odluke o dozvoli projekata koji imaju uticaj na životnu sredinu, pojedinci, aktivisti ili organizacije mogu izneti svoje mišljenje i tražiti da se on prekine.

Kada nosilac projekta podnese zahtev za saglasnost na studiju nadležnim organima, tehnička komisija ga proverava, a u obavezi su da obaveste javnost o planovima putem medija. Međutim, u praksi se često dešava da građani i ne znaju šta im se sprema, te se pozivitna odluka donese uprkos tome, a da nakon toga prođe zakonski rok i nije moguće podneti žalbu.

Primer građanskog pokreta Odbranimo reke Stare planine, pokazuje koliku moć ima građanska upornost. 

Reke su svačije i ničije. Zbog toga se one moraju posebno čuvati i za buduće generacije, kaže Marko Šćiban, iz pokreta Odbranimo reke Stare planine. 

On je naveo nekoliko primera borbe koje traje i nekoliko decenija. 

"Borba za Toplovodsku reku, u selu Temska kod Pirota, traje već skoro trideset godina, i sigurno da je što se tiče ove problematike, najduže vođena borba. Ukoliko se uzme i problem reke Visočice, to traje i preko 40 godina", rekao je Šćiban.

Slim reke Temštice, koja se uliva u Nipavu, obuhvata slivove reke Visočice i Toplovodske reke na Staroj planini.

Prva hidrocentrala na ovom području podignuta je 1939. godine na reci Temštici. Građani su zaplašeni  i nikad ih niko nije pitao da li se slažu s gradnjom.

Mada je zakonom obavezno da se javnost obavesti o planovima, kod nas se to retko dešava ili se obaveštenje objavi negde gde ga samo mali broj ljudi može videti.

I dok je u Srbiji rezultat borbe građana za zaštitu životne sredine neizvestan, u Evropskoj uniji, kojoj i Srbija želi da pristupi, glas građana od velikog je značaja i može uticati i na to da se svaka gradnja obustavi.

Naime, od 2012. godine, kada je u Evropskoj uniji usvojena direktiva o građanskoj inicijativi, građanima je omogućeno da podnesu predlog kojim traže izmenu zakona, a za koji smatraju da se ne primenjuje dobro ili da postoje kršenja zakona u određenoj oblasti.

"Najčešća oblast u kojoj se to dešava je upravo životna sredina. Decembra 2013. podneta je građanska inicijativa za pravo na čistu vodu. Da bi predlog inicijative bio podnet, moralo je da ga potpiše najmanje milion građana iz najmanje sedam zemalja EU. Prikupljeno je milion i šesto hiljada potpisa i zahtev je podnet Evropskoj komisiji, zato što su smatrali da u EU nemaju svi građani pravo na čistu vodu. Godine 2015. je usvojen amandan o pijećoj vodi, a 2016. je održana javna rasprava, da bi u februaru prošle godine bile usvojene dve revizije direktive", navela je Marina Rakić.

Važno je da se zna da je u EU predviđena takva participativna demokratija, koja ima uticaj na zakonodavni proces. Zanimljivo je i da najveći broj građanskih inicijativa i peticija u EP ide upravo iz oblasti životne sredine zato što je svest o tome kod njih na mnogo višem nivou.

"Čak 80 odsto građana je reklo da je životna sredina važna za njihove živote, a od toga oko 60 odsto njih, da životna sredina utiče na njihovo zdravlje", navela je Marina Rakić podatke Eurobarametra.

Grčka i Španija najviše krše zakone o životnoj sredini, a Evropska komisija, koja je čuvar svih zakona i ugovora, ima pravo da opominje i kažnjava zemlje koje krše zakone. Tako je Grčka plaćala penale zbog toga što su puštali turiste na plažu na Zakintosu, na kojoj živi zaštićena vrsta kornjača

U EU građani imaju visoko razvijenu ekološku svest. Trenutno postoji inicijativa da se deset najčešćih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, koji najviše zagađuju mora i okeane, zabrane, i ide se ka tome da to bude ekološki zamenjeno prihvatljivim materijalima i tu spadaju štapići za uši, plastične kašičice i plastične šolje. 

"Kada je reč i mini hidroelektranama, Srbija je obavezna - u smislu prilagođavanja evropskim zakonima - da jednim delom pređe na obnovljive izvore energije, i to bi trebalo da bude 20 odsto do narednih desetak godina, i u okviru toga je, pretpostavljam, donekle i ideja o mini hidroelektranama", navela je i dodala da Srbija nije jedina zemlja u kojoj se građani bune protiv hidroelektrana, to se dešava i u Albaniji.

Ona je istakla da se u Srbiji planiraju gradnje mini hidroelektrana i u zaštićenim područjima, pa se postavlja  pitanje da li u Srbiji postoji neka mini hidroelektrana koja ne ugrožava životnu sredinu i gde su uspeli da ostvare neki javni interes.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara