Građevinski fakultet se oštro protivi predlogu metroa

Wikipedia/Miomir Magdevski

Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) objavio je dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. GRF smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, odnosno da metro linije, pogotovo u prvoj fazi, moraju spojiti najizraženija težišta poslovnih aktivnosti i težišta stanovanja, centre obrazovanja, zdravstvene centre, železničke stanice...

"U prvoj fazi se moraju kompletirati ključne i najskuplje stanice i čvorišta i savladati glavne prepreke kao što je reka Sava", poručuju sa tog fakulteta. 

GRF naglašava da je jedino ispravno rešenje ono u kome će prva faza metroa spojiti centre starog i novog dela grada. "Ovaj stav Fakultet ne može promeniti", naveli su.

Prema mišljenu GRF-a, optimalan koridor za prvu liniju je Istočni obod Zemuna - Opština Novi Beograd - Centar grada - Bulevar Kralja Aleksandra. Ocenjuju da je jasno da je to urbanistička i saobračajna "kičma grada".

PLAN ZA METRO „JEDAN OD NAJKONTROVERZNIJIH“ U DECENIJSKOM PLANIRANJU BEOGRADA

"Izlaženje u susret privatnim investitorima"

GRF smatra da "investicija ove veličine se sme praviti kompromis između privatnog i narodnog inetersa".

Kako su ocenili najznačajnijim delom planirane trase prve linije povezuju se područja namenjena privatnim investitorima, sa nedovoljno jasnim planovima razvoja, kao što su Beograd na vodi, zaleđe Luke Beograd i Ada Huja. 

Sa druge strane, GRF navodi da trasa ne povezuje ni glavne gradske centre, ni železničku stanicu, ni Klinički centar, ni centre obrazovanja, niti u širem smislu postiže realnu vezu sa Beovozom. 

"Investicija je takva da izlaženje u susret privatnim interesima ni sa čim ne može biti uzvraćeno. Kompromis sa tim ineteresima rezultiraće trajnom poremećenom funkcijom delova ili čak celine metro sistema",  poruluje GRF. 

"Vukov spomenik" i "Prokop" moraju biti uključeni u metro sistem u najranijim fazama

Stanice BG Voza "Prokop", "Vukov Spomenik",  Klinički centar Beograda i Bulevar Kralja Aleksandra, prema mišljenju Građevinskog fakulteta,  moraju biti uključene u mrežu metroa u narajnijim fazama. 

GRF ocenjuje da je napuštanje veze metro sistema sa sistemom Beovoza u stanicama Vukov spomenik "velika greška". 

Takođe, navode da je železnika stanica "Prokop" pripremljena za upravan dolazak metro linija sa severa, sa eventualnim račvanjem prema jugoistoku i jugozapadu. 

"Ne možemo da shavtimo da u momentu kada se gradi brza pruga ka Novom Sadu i Budimpešti, ujedno ne postoji ideja adekvatne veze metroa i stanice Prokop. Potpuno je neprohvatljivo da se povezivanje Prokopa sa metroom odlaže za završnu fazu".

Koga će sve metro zaobići?

Za Građevinski fakultet je neprihvatljivo i da se linija metroa iz Bulevara Kralja Aleksadnra premešta u Južni bulevar samo da se ne bi duplirale metro i trmavajske linije. 

"Sam obrađivač plana, unutar dokumentacije za Rani javni uvid, navodi nesporni priroritet koridora Bulevara Kralja Aleksandra koji je izražen brojem potencijalnih korisnika metroa, visokoškolskih i srednjoškolskih ustanova. To je jedan od razloga zbog kojeg Bulevarom Kralja Aleksandra i saobraća tramvaj, a ne Južnim bulevarom", navodi se.  

Prednost ovog koridora je i postojanje Beovoza (u varijanti sa Južnim Bulevarom pod saobraćajem bi se morala graditi stanica Beovoza u Makenzijevoj), navodi GRF. 

Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar

Građevinski fakultet objavio je primedbe koje se odnosne na plansku osnovu, ciljeve i metodologiju odlučivanja, koncept metro mreže, položaj trasa, faznu gradnju.

"Ova investicija kasni, po mnogim kriterijumima čak četiri decenije, investicija je za Beograd i Srbiju ogromna, a pogrešni koraci u planiranju i realizaciji imali bi nesagledive posledice, finansijske, saobraćajne, ekološke, urbabističke i druge", poručio je Građevinski fakultet. 

Ako se metro bude gradio prema trenutno predloženom rešenju, sve do izgradnje linije tri, pokrivensot grada metroom biće veoma slaba, naglašavaju.

GRF navodi da teritorija južno autoputa sa obe strane Save, sa izuzetkom uskog koridora Radničke ulice, ostaje van dohvata metroa. Naročito se skreće pažnja na slabu pokrivensot grada metroom nakon izgradnje prve linije. 

"Građevinski fakultet niti želi, niti može da se nađe na strani koja će Novom Beogradu poručiti kako će i u drugu polovinu 21. veka možda morati tramvajem".

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • D. Lukić, dipl. inž. saobraćaja

    Mediji su objavili da je cena izgradnje prve faze I linije metroa dužine 16,7km sa 17 stanica oko 105 mil. €/km. Imajući u vidu da; »prva faza obuhvata 2,3km deonice po zemlji sa 3 stanice, 2,8km deonice plitko ispod zemlje (Cut and Cover) sa 2 stanice i 11,6km deonice duboko ispod zemlje – tunelski (TBM, NATM) sa 12 stanica« nije teško zaključiti da je cena izgradnje od 105 mil. €/km previsoka. Naime, trenutno se u Mumbai, India gradi metro Line 3 dužine 33km i sa 26 stanica, kompletno na dubini 25-30m, u Bazalt steni sa nešto malo stene Brescia i Tuf. Dvocevne tunele prečnika 6,6-7,0m buši 17 TBM, od toga 10 novih i 7 korišćenih tri proizvođača; Robbins – USA, Herrenknecht – GER i Terratec – AUS. Svih 26 stanica se radi otvorenim iskopom – Cut and Cover, a 10 od njih i uz pomoć miniranja, odnosno NATM. Prosečna cena izgradnje Mumbai Line 3 je 69,25 mil €/km, preračunato po srednjem kursu NBS za USD $/€ na dan 27.09.2021. Inače, investitor je bio podelio celu dužinu Line 3 na sedam sekcija i za svaku objavio tender tako da su posao na izgradnji dobile firme iz Indije, Tajvana, Singapura, Kine, Rusije – Moskow Metrostroj i Turske – Dogus and Soma. Pored toga, u Beču je decembra 2020. na tenderu posao na izgradnji proširenja metroa dobio konzorcijum PORR i Strabag koji će za malo manje od 500 mil. evra izgraditi 7km tunela i 4 stanice otvorenim izkopom (Cut and Cover), otvora 50x40m i do dubine 40m. Dakle, u Beču; 7km tunela i 4 stanice, sve na dubini od 40m za malo manje od 500 mil. evra, odnosno oko 70 mil. €/km. Imajući napred navedeno u vidu, više je nego očigledno, da cena izgradnje prve faze I linije metroa u Beogradu ne bi ni u »teoriji« smela da bude viša od oko 70 mil. €/km, kolika je prosečna cena izgradnje metroa u Mumbai i Beču, koji se grade KOMPLETNO pod zemljom, što nije slučaj sa prvom fazom I linije metroa u Beogradu koja bi pod zemljom imala 70% dužine, 16% plitko (Cut and Cover) i 14% po zemlji.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.