Guši nas prljava prizvodnja struje, još uvek tražimo zamenu za ugalj

Foto: Pixabay

Prema podacima koje je svojevremeno izneo Fiskalni savet Srbije, termoelektrane su među najvećim zagađivačima u Srbiji. Sa druge strane, kada se za proizvodnju struje u njima ne bi koristio ugalj, Srbija bi uvozila još više električne energije, piše list Danas.

Razvijene zemlje, poput Nemačke, inače, planiraju da ugase svoje termoelektrane. Najveća ekonomija Evrope to planira da učini do 2038. godine.

Sa druge strane, Slobodan Ružić, direktor konsultantske firme Enerdži sejving grup kaže za Danas da Srbija nema taj luksuz da se kao Nemačka, odriče uglja kao resursa za proizvodnju struje.

"Onaj ko bi na tome insistirao bi radio protiv interesa elektroenergetskog sistema Srbije. Ugalj je dominantan resurs kada je reč o proizvodnji struje u Srbiji. Iz njega se dobija čak dve trećine struje. Ne postoje potencijali koji bi mogli da ga adekvatno zamene. Zato smo prinuđeni da ga kao resurs trošimo dok postoje njegove zalihe. To znači u narednih 25 godina", objašnjava Ružić. 

Ako se ne pronađe zamena za ugalj, tvrdi Ružić, jedino rešenje je nuklearna energija, jer obnovljivi izvori ne mogu da zamene ugalj u punoj meri.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije ističe u razgovoru za Danas da bi potrošnju uglja mogao da zameni gas.

"Elektroprivreda Srbije je uradila svojevremeno plan da uz trasu gasovoda Južni tok, projekat koji je u međuvremenu otkazan, izgradi sedam gasnih termoelektrana i toplana. Reč je o elektranama koje bi bile izgrađene u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Kragujevcu i Nišu", objasnio je Vuletić.

Kako dodaje, trasom Južnog toka, kojim bi sada trebalo da prođe gasovod Turski tok, pa je izgradnja tih elektrana za proizvodnju struje i grejanja i dalje realnost. 

U cilju smanjenja zagađenja, neophodna je izgradnja postrojenja za odsumporavanje, sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za tretman otpadnih voda.

Fiskalni savet je saopštio da EPS, kako jedan od velikih zagađivača u Evropi, mora da investira najmanje 800 miliona evra u ekologiju do 2025. godine.

Komentarišući te tvrdnje, ministar energetike, Aleksandar Antić, rekao je da se radi o "starim podacima".

U EPS-u ističu da su emisije praškastih materija smanjene sa oko 66.000 tona u 2003. godini na 8.500 tona u 2018. godini.

Podaci iz 2016. godine pokazuju da je u Evropi sumpor-dioksid najviše emitovala termoelektrana Kostolac B u Srbiji, dok je na drugom mestu bila termoelektrana Ugljenik, koja se nalazi u Bosni i Hercegovini. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara