Inflacija u Srbija veća od očekivane, referentna kamatna stopa ostaje ista

Foto: Nova ekonomija

Referentna kamatna stopa je zadržana na nepromenjenom nivou od jedan odsto, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).  Prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će tokom prvog tromesečja ove godine biti oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine (7,9 odsto u decembru), a možda i blago iznad njega.

To je više nego što se ranije predviđalo, kako bi inflacija na početku 2022. godine mogla da iznosi šest do sedam odsto.

NBS takođe predviđa da bi do drugog tromesečja ove godine inflacija trebalo da uspori i da nastavi kretanje ka ciljanoj vrednosti (3,0 ± 1,5%) koju može dostići krajem godine.

U sapštenju NBS se navodi da je na rast međugodišnjr inflacije najviše uticalo povećanje svetske cene energenata, zastoj u snabdevanju, povišene cene transporta na globalnom nivou, ali i suša koja se odrazila na cene neprerađenje hrane. 

Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto

"U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu", stoji u saopštenju.

Tri četvrtine inflacije u 2021. godini su bile opredeljene cenom hrane i energenata na koje monetarna politika ne može da utiče.

S druge strane, bazna inflacija (kada se ne računa cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci i iznosila je oko 3 odsto međugodišnje.

Na sednici Izvršnog odbora NBS odlučeno je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od jedan odsto. 

NBS ističe da opreznost u vođenju monetarne politike nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. 

Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka odnosno Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi, piše u saopštenju.

Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto "što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini", saopštila je ova institucija. 

Ovo je rezultat rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja, a negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5 odsto. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.