Jan Lundin (Ambasador Švedske): Investitori pažljivo prate tok reformi u Srbiji

Ambasador Švedske Jan Lundin, Nova ekonomija, Dušan Đorđević
  • 30.05.2020.

  • 12:54

  • Nova ekonomija, edicija Investicije u Srbiji 2000-2020

  • 0 komentara

Rizici za investicionu klimu uključuju neefikasno pravosuđe, dokazanu korupciju na svim nivoima, kao i preostale elemente neformalne ekonomije. Zakonodavstvo je donelo mnogo zakona sa ciljem  poboljšanja oblasti kao što su izdavanje građevinskih dozvola, zakon o radu, javne nabavke i inspekcijski postupci, ocenjio je Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji, za najnoviju ediciju Nove ekonomije "Investicije u Srbiji 2000-2020".

U 2019. godini Srbija je imala dotok stranih direktnih investicija od preko tri milijarde evra. Kako Srbija deluje kao investiciona destinacija? 

U investicionoj klimi u Srbiji primećuju se umerena poboljšanja u poslednjih nekoliko godina, prvenstveno vođena nedavnim makroekonomskim reformama, povećanom stabilnošću finansija, boljom fiskalnom disciplinom, kao i zbog opredeljenosti Srbije za pristupanje Evropskoj uniji (EU), što omogućava širok niz (spektar) podsticaja za zakonske promene koje vode poboljšanju poslovne klime. 

Međutim, u Srbiji postoje izazovi kojih investitori iz Švedske i drugih zemalja treba da budu svesni. Najvažnije od svega, potreban je napredak u oblasti vladavine zakona i borbe protiv korupcije. Takođe zabrinjavajući su slučajevi mogućnosti vršenja političkog uticaja na odluke različitih regulatornih agencija. Srbija bi takođe trebalo da pojača napore u restrukturiranju državnih kompanija, radi uvođenja boljeg upravljanja i usluga koje ove kompanije pružaju.

Švedska i druge zemlje, kao i međunarodne finansije institucije su spremne da pomognu Srbiji u ovom procesu.

Na koje prednosti investiranja u Srbiji ukazujete potencijalnim investitorima iz Švedske, a na šta ih upozoravate? 

Nedavni tok brojnih direktnih stranih investicija služi kao jasan dokaz da Vlada Srbije daje važan prioritet privlačenju investitora.

Sudeći po našem kontaktu sa švedskim investitorima koji su ili već uložili u Srbiju ili to tek žele da učine, većina njih ima generalno pozitivan stav o Srbiji, ističući njenu  stratešku lokaciju, visoko obrazovanu i pristupačnu (jeftinu) radnu snagu, dobro poznavanje jezika, kao i širok niz investicijskih podsticaja i aranžmana o slobodnoj trgovini sa mnogim tržištima u regionu i u Evropi. 

Kao što je spomenuto u prethodnom pitanju, rizici za investicionu klimu uključuju neefikasno pravosuđe, dokazanu korupciju na svim nivoima, kao i preostale elemente neformalne ekonomije.

Zakonodavstvo je donelo mnogo zakona sa ciljem  poboljšanja oblasti kao što su izdavanje građevinskih dozvola, zakon o radu, javne nabavke i inspekcijski postupci. Mi smo takođe svesni toga da za implementaciju ovih važnih reformi koje pomažu poboljšanju poslovnog okruženja, treba vremena. Često je to spor proces, međutim Švedska je rešena da Srbiji na tom putu pomogne.

Kako ocenjujete saradnju srpske i švedske privrede u prethodnom periodu i da li ima prostora za napredak i povećane investicija? 

Ovo je 103. godina naših neprekidnih diplomatskih odnosa uz konstantan doprinos stabilnim odnosima i uvažavanjima između naše dve zemlje.

To je takođe uticalo na stalni rast međusobnih trgovinskih i ekonomskih veza. Danas imamo skoro 200 kompanija koje posluju u Srbiji i koje imaju švedsko-srpski kapital i zapošljavaju nekoliko hiljada radnika.

Mnogi od njih razmišljaju o proširenju svog poslovanja reinvestiranjem u Srbiju. Ostali razmišljaju o uspostavljanju svog poslovnog prisustva u Srbiji.

Ako Vlada Srbije nastavi na svom reformskom putu tokom procesa pristupanja EU, mogućnosti ulaganja i poslovanja mogu da nastave sa rastom u narednom periodu. Sektori koji bi mogli biti najatraktivniji za švedske kompanije uključuju zaštitu životne sredine (posebno otpada, otpadnih voda, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije itd.), rudarsku tehnologiju, informacione i komunikacione tehnologije (IKT) uključujući digitalne usluge, zdravstvenu zaštitu i proizvodne procese.

Sistem privlačenja stranih investicija subvencijama radnih mesta daje rezultate, ali uglavnom se radi o investitorima koji koriste radno intenzivne tehnologije. Da li je to odgovarajući sistem za privlačenje investicija tokom digitalne revolucije? 

Poslednjih godina Vlada Srbije se obavezala na ekonomski rast otvaranjem novih radnih mesta i u mnogim slučajevima subvencije za posao se nude kao jedna od mera za rešavanje dugogodišnjih pitanja vezanih za spori prelazak zemlje na tržišno orijentisanu ekonomiju.

Drugi napor je usmeren na korišćenje digitalnih usluga za određene funkcije (npr. elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, e- potpisa i mnogih drugih e-usluga). Iako digitalizacija još nije donela značajnije poboljšanje poslovnih procesa, dugoročno će to dovesti do poboljšanja investicione klime u celini.

Jedan takav primer je projekat započet 2019. godine, a finansirao ga je Sida za pomoć Republičkoj geodetskoj upravi u Srbiji da razvije digitalni nacionalni registar lokacija za investiranje, kako bi investitori mogli da pristupe  svim potrebnim informacijama na jednom mestu na internetu. Takođe investitori bi trebalo da nastave pažljivo da prate sprovođenje reformi Vlade Srbije i da budu dobro informisani o aktuelnim dostupnim vladinim investicionim i podsticajnim programima.

Švedska je poznata po velikom udelu obnovljivih energija (OIE) u proizvodnji električne energije. Kako je Švedska postigla ovako visok nivo učešća OIE i kako je to uticalo na švedsku ekonomiju? 

Dugoročna i predana politička reforma, usklađena sa investicijama i ekonomskim instrumentima  je uspešno povećala upotrebu zelenih tehnologija i posao švedske čiste tehnologije je u tom polju bio vrlo aktivan (uspešan). Sve ovo zajedno je omogućilo Švedskoj da postane prva zemlja u Evropi koja je ispunila ciljeve obnovljive energije koje je postavila EU. Skoro 50 odsto proizvodnje energije u Švedskoj sada dolazi iz obnovljivih izvora i mnogo toga se dešava na polju šire upotrebe biogoriva, naročito za proizvodnju električne energije i grejanja, kao i u šumarskoj industriji.

Poslednjih godina smo takođe videli povećanje broja upotreba toplotnih pumpi. Najvažniji domaći obnovljivi izvori energije su biogoriva, mada organski otpad iz domaćinstava i industrije takođe predstavlja važan deo. Ova dva izvora su takođe glavna goriva koja se koriste u sektoru daljinskog grejanja, koje snabdeva grejanjem  93% svih stambenih zgrada i 83% svih poslovnih zgrada.

Kakva iskustva iz oblasti zaštite životne sredine u Švedskoj mogu biti primenjena u Srbiji, posebno u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte, s obzirom na to da se oko tri četvrtine električne energije stvara iz uglja ovde?   

Postoji široka ekspertiza švedskih čistih tehnologija u vezi sa biološkim otpadom, energetskom efikasnošću, toplotnim pumpama i biogorivima - pogledajte: https://swedishcleantech.com/about-us

 Ambasada Švedske u Srbiji, zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i UNDP sada sprovodi plan za biološki i zeleni otpad koji ima važnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte: http://inovacije.klimatskepromene.rs/sr/biovaste-challenge/ 

U Srbiji postoje izazovi kojih investitori iz Švedske i drugih zemalja treba da budu svesni. Najvažnije od svega, potreban je napredak u oblasti vladavine zakona i borbe protiv korupcije

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara