Kako će se moratorijum na kredite primenjivati u praksi?

Foto: Pixabay

Narodna banka Srbije (NBS) juče je objavila da će se zbog pandemije koronavirusa nastupiti moratorijum na otplatu kredita u Srbiji, što znači da su banke obavezne da dužnicima do sutra ponude zastoj u otplati finansijskih obaveza.

Tumačenja novih mera u javnosti su bila sporna, iako su finansijske institucije dužne da objave ponude o zastoju na svojim veb-stranicama, zbog čega je NBS objavila pojašnjanja vezana za novu odluku.

Prema navodima NBS, prihvatanje moratorijuma faktički produžava rok otplate ,vreme zastoja se dodaje na period otplate, čime se povećava mesečna rata

Nakon što banka ili davalac lizinga objavi ovu ponudu na svojoj internet prezentaciji, dužnik ima rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to ne učini smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.

Finansijska institucija ima pravo da naplati rate kredita ili lizinga koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (koji, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart 2020. godine), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka. 

Dužnici s više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite, a ako dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum.

"Primera radi, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ako ne isplati ratu. Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje. Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca", navodi se u saopštenju NBS.

Ako bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret, dodaje se u saopštenju.

U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća.

NBS je ponudila i primer za buduće sravnjivanje obaveza. Po tom primeru, klijent koji je uzeo kredit od 500.000 dinara sa rokom otplate od 84 meseca plaća mesečnu ratu visine 8.320,90 dinara. U slučaju da prihvati moratorijum, rok otplate se produžava za tri meseca, rata će tada iznositi 8.631,85 dinara, odnosno 311 dinara više (nominalna kamatna stopa 9,82%, promenljiva - 3M belibor + 8,20%).

Slično, na stambeni kredit od 50.000 evra uzet na 240 meseci, pri kom rata iznosi 284,02 evra, prihvatanje moratorijuma bi produžilo rok otplate i povećalo ratu na 287,84 evra, odnosno 3,82 evra više mesečno (nominalna kamatna stopa 3,00%, promenljiva - 3M euribor + 3,43%).

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara