Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija: Više auto-puteva je uslov za dolazak stranih investitora

Foto: Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija

Za dalje privlačenje investicija neophodni su preduslovi - dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade, kaže Klemens Saks, generalni direktor Leoni Srbija za najnoviju ediciju "Investicije u Srbiji 2000-2020".

Kompanija već 10 godina posluje u Srbiji. Kakva su vaša iskustva kao investitora?

Od samog početka, od 2009. godine, kada smo otvorili našu prvu fabriku u Prokuplju, pa do sada, sa četvrtom fabrikom u Kraljevu, naše iskustvo je vrlo pozitivno. Jedan od glavnih razloga za odluku da investiramo u Srbiji je bio taj što je ovde postojala dostupna i kvalifikovana radna snaga, sa izuzetnom radnom etikom što nije bio svuda slučaj. 

Takođe, ono što nam je značilo od samog početka je bila podrška koju smo imali od Vlade Republike Srbije. Imajući sve to u vidu, odlučili smo da proširimo naše poslovanje, otvaranjem novih fabrika, najpre u Doljevcu, zatim Nišu i sada u Kraljevu.

 Ukupna vrednost naših dosadašnjih investicija u Srbiji je preko 142 miliona evra. Ono što je sada drugačije u odnosu na početak našeg poslovanja ovde, jeste to da se situacija na tržištu rada izuzetno promenila imajući u vidu pre svega, odlazak u inostranstvo zbog posla velikog broja ljudi što će svakako imati uticaja i na naše poslovanje. 

Šta su prednosti poslovanja u Srbiji, a koji deo poslovnog ambijenta bi se mogao unaprediti?

Ima dosta prednosti. Pomenuo sam najvažniju, a to je kvalifikovana i dostupna radna snaga sa otvorenim načinom razmišljanja, izuzetnom radnom etikom, sa odličnim znanjem engleskog jezika. To su sve stvari koje privlače investitore. Takođe, tu je i podrška države. 

Kada je reč o prostoru za unapređenje, ima ga, posebno u oblasti politike i regulative vezane za oblast poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, koje bi trebalo da budu fleksibilnije, uključujući povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope poreza i doprinosa na zaradu. Sve to bi podstaklo kompanije da nastave da investiraju više i da zapošljavaju više ljudi, nudeći i više zarade. 

S obzirom na emigraciju uglavnom radno sposobnog stanovništva, da li imate probleme da pronađete kadrove?

Mogu da kažem da mi kao kompanija takođe osećamo efekte trenda migracije radne snage iz Srbije ka zemljama Evropske unije i da je to jedan od velikih izazova sa kojim se suočavamo, a verujem i druge kompanije u našem okruženju. 

Da li sarađujete sa domaćim dobavljačima? Da li su lokalna mala i srednja preduzeća sposobna da se uključe u međunarodne lance snabdevanja?

Imamo saradnju sa više od 500 domaćih dobavljača u oblasti nabavke neproizvodnog materijala i usluga. Ponosni smo na to da je naše poslovanje ovde uticalo na otvaranje i rast velikog broja malih i srednjih preduzeća, posebno u sredinama u kojima imamo fabrike.

Ako govorimo o tome da li su te domaće kompanije spremne da se uključe u međunarodne lance snabdevanja, smatram da je to izvodljivo, s obzirom da imaju kapacitete, resurse, ljude, „know how“ i to je na neki način i deo naše poslovne strategije. 

Gde vidite prostor za napredak u privlačenju investicija?

Sadašnja situacija sa migracijama i odlivom radne snage je nešto što može da utiče na dalje strane investicije i sa tim u vezi neophodno je da se stvore okruženje i preduslovi kako bi ljudi ostajali, a ne odlazili iz zemlje. 

To znači da su za dalje privlačenje investicija neophodni preduslovi koje sam već naveo: dostupna i kvalifikovana radna snaga, stabilna i predvidiva monetarna i finansijska politika, uključujući fleksibilnu i podsticajnu regulativu vezanu za poreze i doprinose na zarade. 

Takođe, ima mnogo regiona u Srbiji u koje bi strani investitori došli i investirali ali je neophodno da postoji dobra saobraćajna infrastruktura, pre svega autoput.

Kakav je odnos kompanije sa lokalnim samoupravama?

Od trenutka kada smo stigli u Srbiju imamo dobru saradnju sa svakom od lokalnih samouprava gde smo otvorili fabrike, počev od Prokuplja, Doljevca, Niša i sada Kraljeva.

Lokalna administracija nam je bila iskreni partner da što pre i bez prepreka pokrenemo i radimo naš posao. Ali još uvek ima dosta toga da se uradi i realizuje, posebno mislim na uslove koji su nam garantovani kada smo i odlučivali da investiramo upravo u tim lokalnim samoupravama.

Na primer, trenutno imamo velike poteškoće oko pitanja dostupnosti gradskog prevoza u Kraljevu i delimično i u Nišu i tu očekujemo mnogo veću podršku i angažovanje lokalnih uprava. Sa tim u vezi, razgovaramo sa predstavnicima oba grada u cilju pronalaženja rešenja koje nam je svima u interesu.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Neko

    Bivsi sam radnik Leonia u Prokuplju. Ne mogu nista lepo da kazem za tu kompaniju. Sam rad u firmi je veoma tezak zbog velike norme,uglavnom se radi na liniji,u slucaju da morate u toalet a ne nadjete zamenu ne smete napustati radno mesto. Radi se u tri smene,sest dana u nedelji za platu od 36.000 dinara. Zbog toga ljudi i odlaze iz zemlje, i ja sam jedan od njih.Bolje biti rob u inostranstvu i raditi za pristojnu platu nego u sopstvenoj zemlji.