FOTO: N1 PrintScreen

Koliko će nas zaista koštati Moravski koridor

FOTO: N1 PrintScreen

Moravski koridor od Pojata do Preljine će koštati 745 miliona evra plus 20% za „nepredviđene troškove" što znači da će koštati 900, odnosno „samo" 100 miliona evra više od prvobitno najavljenog iznosa, navodi se u analizi koju je objavio nedeljnik Vreme. 

U tekstu se postavlja  i pitanje zašto se sada, kada Srbija može da se zaduži na međunarodnom tržištu vrlo povoljno, nekoliko puta jeftinije nego u vreme Borisa Tadića, Vlada Srbije nije odlučila da na taj način finansira izgradnju ovog koridora, nego se odlučila za ovakav finansijski aranžman koji je sklopljen u nekonkurentskom postupku.

Vlada Srbije je sa američko-turskim konzorcijumom Behtel-Enka 5. decembra potpisala komercijalni ugovor o izgradnji Moravskog koridora.

Kako se navodi, bilo bi dobro da to bude i konačna cena, pošto je angažovanje Behtela u regionu do sada uvek praćeno sa naknadnim povećanjima cena i aferama u javnosti, na žalost bez epiloga na sudovima. 

U tekstu se podseća da je istog dana kada je potpisan sporazum sa konzorcijumom Behtel -Enka, predsednik Vučić otvorio gradilište autoputa Ruma-Šabac-Loznica. I tom prilikom je izigran Zakon o javnim nabavkama sa transparentnim procedurama, pošto je ugovor zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana. Tu deonicu gradi Azvirt.

Azvirt je u Srbiji prvi put počeo da gradi za vreme vlasti Borisa Tadića kada je angažovan na izgradnji deonice od 40km autoputa Ljig-Preljina koja je plaćena 320 miliona evra. 

"Nije velika tajna da je tih 40 km preplaćeno bar za 40 miliona evra; taj podatak je izneo i Aleksandar Vučić za vreme skupštinske rasprave kada je kao premijer napadao opozicione demokrate za pljačku navodeći kao primer pljačke od 40 miliona evra baš taj ugovor". 

Ako već znamo da je Azvirt u Srbiji, bar po tvrdnjama samog Vučića u parlamentu, angažovan u koruptivnim poslovima od strane prethodne vlasti, možemo samo da se pitamo čime su zaslužili „pomilovanje" i nove poslove mimo tendera, pita se autor teksta Bogdan Petrović.

Analizirajući cene izgradnje auto-puteva, autor podseća da je Azvirt  svojevremeno plaćen 8 miliona evra po kilometru brdsko-planinske deonice autoputa Ljig-Preljina, sa puno tunela i kosina. Moravski koridor dužine 110km, koji se gradi u dolini, uz unapred najavljene „nepredviđene radove" će koštati 900 miliona evra, odnosno 8 miliona evra po kilometru.

Te dve deonice su neuporedive, pošto taj koridor ne prolazi ni preko jednog brda niti reke; pa ne postoje nikakve potrebe za izgradnju skupih infrastrukturnih objekata kao što su mostovi i tuneli, za razliku od teškog brdskog terena na putu Ljig-Preljina.

Za Moravski koridor se pre 5-6 godina pregovaralo sa Kinezima i trebalo je da košta 500 miliona evra.

Opravdanje za toliku razliku u ceni koštanja autoputa vlast je pronalazila u dodatnim radovima „na regulaciji" tokova Zapadne i Velike Morave. To nije nikakvo validno obrazloženje; autoput dobrim delom ne prolazi blizu reka a i kada prolazi, radovi na regulaciji toka ne bi mogli da koštaju više od 100 miliona evra. 

Pri tome, ako pretpostavimo da je i ponuda Kineza bila veća za 20-25% od vrednosti koja bi se dobila na otvorenom tenderu, možemo zaključiti da bi cena koštanja Moravskog koridora na tenderu bila 400 miliona evra, odnosno, sa svom „regulacijom" toka reka 500 miliona.

Prethodna vlast je pribegavala međudržavnim aranžmanima između ostalog  i pošto su sa druge strane obezbeđeni izuzetno povoljni (za taj trenutak) kreditni aranžmani, uz određeni grejs period i nisku kamatu (kod Kineza posebno). 

U tome se moglo naći neko (malo) opravdanje za izbegavanje transparentnih nabavki i ugovaranje po povećanim cenama. Država je makar mogla da finansira te radove uz kamatu koja je u tim trenucima bila dva puta niža od kamata pod kojima se inače zaduživala na tržištu za nebuloze Srbijagasa, ocenjuje se u tekstu.

Danas Srbija zahvaljujući povoljnim okolnostima na međunarodnom tržištu ali i izvedenoj fiskalnoj konsolidaciji može da pozajmi sredstva pod izvanrednim uslovima (kamata na 10-godišnju obveznicu je oko 1,3% godišnje a za vreme Tadića bila je 7,5%). To dodatno dovodi u pitanje opravdanost sklapanja ovakvih aranžmana sa izbegavanjem konkurentskih postupaka.

Međutim, umesto da iskoristi te uslove i raspiše konkurse za ključne projekte, vlada je u proceduru uputila novi leks specijalis, koji po ugledu na „leks Behtel" uveo „strateške partnere" sa sve putne pravce, beogradski metro i Bog zna šta još. Tako ćemo u roku od nekoliko meseci dobiti gomilu „prijatelja" i „partnera" koji će ojaditi državnu kasu za desetinu milijardi evra, a po svoj prilici i napuniti milijardama nečije džepove. 

U tekstu se takođe navodi da je tender za Behtel – Enku namešten a svojim prisustvom na potpisivanju sporazuma zvaničnu podrušku američke vlade tom poslu dao je i američki ambasador Entoni Godfri. 

„Sigurno je i Njegovoj ekselenciji g. Gofriju poznato da je ugovor sa Behtel-Enkom nije zaključen u transparentnom postupku. Ne samo što je donet poseban zakon kojim su suspendovani propisi o javnim nabavkama, eksproprijaciji i građevinskim standardima, nego je i uslov za izbor strateškog partnera bio da je izgradio više od 800km autoputeva isključivo na području jugoistočne Evrope što je samo pomenuti konzorcijum mogao da ispuni, pošto nijedna druga kompanija nije izgradila tu kilometražu u regionu. Toliko o transparentnosti Da nije bilo ograničenja sa regionom jugoistočne Evrope, još bi i neko drugi mogao da se javi", navodi se u tekstu.

Ministarka Zorana Mihajlović i Šon Keri, potpredsednik Behtela, potpisali su u oktobru 2018. godine Memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji deonice Moravskog koridora. 

PROČITAJTE JOŠ: ZA METRO SE ZADUŽUJEMO 580 MILIONA EVRA, MANJI DEO KOD MAKRONA





Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (3)

  • Zoran

    Skuplje i šta? Neverovatan komentar...hajde da bude još skuplje i šta onda?!

  • Moravac

    Uporno pričaju i lažu narod da auto put ide pored Stopanje što nije tačno. To veliko i lepo mesto koje je i poznato na turističkoj mapi ovaj put zaobilazi u širokom luku niti ima izlaz za Župu i Kopaonik. Auto put su ko zna iz kojih razloga oterali kako mi kažemo preko Morave što je van svake pameti i totalno nelogično i skuplje. Narod je ogorčen i plako pakuje kofere jer postojeća magistrala je narodu donosila profit i živost u toj regiji. Neverovatno šta su uradili!!!

  • Atlija Milorad

    U čemu je problem. Drugi nisu gradili. Ovi grade Skuplje i šta??