FOTO: Wikipedia

Neophodna nova regulativa u oblasti reciklaže otpada

Loši zakoni usporavaju napredak Srbije u oblasti reciklaže

FOTO: Wikipedia
Oblast rušenja, adaptacija, rekonstrukcija, renoviranja, saniranja, održavanja, dekontaminacije i reciklaže nije dobro zakonski regulisana u Srbiji, iako se te vrste delatnosti obavljaju.

Naša zemlja je na samom početku bilo kakvog rada u oblasti reciklaže otpada.

Ovu oblast je potrebno najpre regulisati zakonima, a kroz edukaciju, obuku i trening stvarati izvođačku infrastrukturu, koja bi morala da krene preko lokalnih firmi ka regionalnim, da bi se uzdigla do nacionalnog nivoa.

Neophodno je obučiti državne službenike koji nadgledaju ovu vrstu poslova, jedan je od zaključaka na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Stručnjaci ističu da zbog rušenja nelegalnih objekata, kojih ima u svakoj lokalnoj samoupravi, kao i donošenja zakona o stanovanju koji mora da ima deo koji se odnosi na izvođače radova koji bi morali biti sertifikovani, neophodno je usaglasiti rad u ovoj oblasti sa regulativom koju zemlje EU, koje su ovu industriju podigle na visok nivo, već imaju.

Standardi u ovoj delatnosti su na svetskom nivou ujednačeni, odnosno, Severna Amerika, Evropa, Afrika i Azija ih uveliko zajedno prave i sarađuju na izgradnji novih.

Novi protokol EU je dao svojim članicama zadatak o recikliranju 70 odsto otpada od rušenja i građenja, dok je u toku donošenje novog, koji insistira na čak 90 odsto recikliranog materijala.

Razvijenije zemlje EU su već dostigle nivo od 70 odsto, a neke su ga i prevazišle: Finska, Danska, Švedska, Holandija, dok su infrastrukturno najjače Nemačka, Francuska, Španija i Velika Britanija.

Da bismo ih dostigli, moramo doneti zakone koji bi podstakli upotrebu recikliranog materijala.

Za početak bilo bi dovoljno reciklirati i deset odsto, dok se sistem ne uhoda, i naravno odrediti vlasništvo nad ovako dobijenim materijalima.

Više o tome kako se odnosimo prema građevinskom otpadu možete pročitati u najnovijem, 57. broju Nove ekonomije.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara