"Matorci" stigli na Instagram, mladi otišli na TikTok

Foto: Pixabay

Ocena medijske i digitalne pismenosti koju građani Srbije sami sebi daju je relativno visoka, pokazuje najnovije istraživanje CeSID-a. Najveći broj mladih vreme provodi na društevnim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržaja, ali ne znamo ni da podignemo video na Youtube ili pripremimo blog.

"Ono što mi volimo da istaknemo jesu promene koje se dešavaju između generacija. Imamo mlade ljude koji dnevno provode u proseku oko 2 sata na društvenim mrežama i starije od 50 godina koji su isto toliko vremena uz televiziju", kaže istraživač i izvršni direktor Centra za istraživanje i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar u debati organizovanoj povodom obeležavanja globalne Nedelje medijske pismenosti.

On napominje da istraživanja nisu donela neka velika iznenađenja, kao i da je u ciljnoj grupi  ispitanika do 60 godina, 60% njih tokom dana barem jednom na Fejsbuku i Jutjubu, a 54% na Instagramu. Sa druge strane među decom između 12 i 18 godina ima 44% korisnika Tik Toka.

"Ta društvna mreže je tinejdžerima sada mnogo atraktvnija od Instagrama", kaže Klačar.

On dodaje da je Fejsbuk u jednom momentu imao mlađe ljude kao dominantnu grupu korisnika, a sada se smatra "televizijom među društvenim mrežama”. Mlađa populacija se kako kažu istraživanja, sa Fejsbuka preselila na Instagram koji je "vrlo atraktivan".

"Međutim kada je Instagram prošrio ciljnu grupu, mladi su počeli da se okreću Tik Toku. To je kao kada smo mi ranije izlazili u neke klubove i kada tu počnu da dolaze, kako se tada govorilo, matorci, onda se mi mlađi povlačimo na druga mesta", kaže predstavnik CeSID-a.

Objašnjava je sve to naše okruženje i mi kako naglašava treba da ga razumemo kako bismo dali odgovore na pitanje kako unaprediti digitalnu pismenost. Istraživanje CeSID-a je pokazalo i da su na skali od 0 do 1 ispitanici starosti od 12 do 60 godina ocenili svoju medijsku pismenost sa 0,68, što je dobra ocena.

"To je onaj utisak koji građani imaju sami o sebi. Međutim kada se uđe u finese, vidi se i bolne tačke. Jedna od njih je neproveravanje izvora medijskog sadržaja. Svaka druga osoba to čini retko ili nikada. Zatim, ljudi često ne upoređuju da li ono što piše u naslovu odgovara sadržaju teksta. Oni ne stižu to da urade ili ne prepoznaju kao važno”, rekao je naš sagovornik.

NEMA PRAVA NA INTERNETU BEZ PREDSTAVNIKA TEHNOLOŠKIH KOMPANIJA

Klačar navodi i da je za istraživače bilo iznenađenje to što se ljudi relativno loše snalaze u elektronskom bankarstvu – svega 38% odsto ispitanika koristi e-banking. Digitalna pismenost je kako podseća, po definiciji snalaženje u digitalnom svetu, mogućnost reprodukcije i mogućnost kreacije, dok je u Srbiji najlošija u delu koji se odnosi na kreaciju.

"Lošije nam je, na primer, znanje potrebno za podizanje klipova na Jutjub ili znanje o pripremi bloga. Visoka je percepcija u delu koji zovemo orijentisanje u digitalnom prostoru i relativno visoka u reprodukciji, ali kada se dođe do kreacije, vidi se nedostatak tog finijeg znanja", objašnjava Klačar.

Podseća i da je ono što nas definiše kao digitalno pismene sposobnost da se snalazimo u sve tri navedene sfere, jer je važno da razumemo šta se dešava sa našim podacima kada ih negde ostavimo, kako funkcioniše algoritam društvenih mreža koji nas dovodi do određenih sadržaja i kakav trag ostavljamo u digitalnom prostoru.

Bojan Klačar ističe da takva istraživanja treba da ohrabre obrazovne instucije u kreiranju odgovarajućih programa, ali i roditelje da sebe opismene, pa da znanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti prenesu na svoju decu.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara