Mere podrške tokom pandemije nisu odgovorile na potrebe žena

Foto: Pixabay

Mere koje su u Srbiji donete u prvim mesecima nakon proglašenja pandemije nisu odgovorile na potrebe žena, pokazuju podaci istraživanja koje je sprovela organizacija Gender Knowledge Hub. Država se oslonila na žene kada je u pitanju briga o deci i njihovo obrazovanje, a nijedna od donetih mera nije bila usmerena na pomoć domaćinstvima i brigu o porodici.

Mere su pretežno bile usmerene ka pomoć privredi i građanima jer je cilj bio likvidnost, ističe Višnja Bacanović iz Gender Knowledge Hub-a na onlajn prezentaciji analize "Rodno odgovorno budžetiranje i mere odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji".

Žene čine višeg od polovine zaposlenih u sektoru usluga, ali 74,9 odsto zaposlenih žena radi upravo u tom sektoru. Od samozaposlenih žena, 64,6 odsto je samozaposleno u sektoru usluga, a od ukupnog broja samozaposlenih trećinu čine žene.

Drugi sektor je poljoprivreda, dok je najmanje samozaposlenih žena u industriji.

Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada

Bacanović objašnjava da ovi podaci znači da su sve mere koje su usmerene ka privredi i ka samozaposlenima, malim i mikro preduzećima bile pravovremene.

"Bile su jako korisne, ali i dalje, ako pogledamo ukupna izdvajanja, mnogo manji deo je otišao ženama nego muškarcima", kazala je ona.

Žene su takođe većina zaposlenih u zdravstvu, tako da je na njih uticalo povećanje plate u ovom sektoru, ali zdravstvene radnice su i u pandemiju ušle za značajno nižim zaradama u odnosu na njihove kolege. Naime, plate žena u zdravstvu su tek 85 odsto zarade muškaraca u ovom sektoru.

"Kada se povećavaju plate u ovom sektoru, i dalje se povećavaju više plata muškaraca nego plate žena”; objašnjava Bacanović.

Kada je reč o siromašnom delu stanovništva, najranjivije su žene starije od 65 godina i muškarci koji imaju između 55 i 64 godine. Jedina mera koja je bila usmerena ka najsiromašnijem delu stanovništva i onima koji su neformalno zaposlni bila je mera koja je najčešće i kritikovana. Reč je o dodatku od 100 evra svakom punoletnom građaninu.

Žene na prvoj liniji Kovida, a optužene za šoping

"Ta mera od 100 evra je neutralna u svojoj zamisli, a isto tako je rodno neutralna i u izvedbi. Nije bila ciljana zato što nisu još uvek pripremljene socijalne karte u trenutku kada je doneta, to je bilo zvanično obrazloženje. Ona je rodno neutralna i u efektima zato što što se tiče ravnopravnosti nije odgovorila na potrebe najranjivijih grupa, a odgovorila je jednako na potrebe žena i muškaraca”; zaključuje Bacanović.

Mere nisu uticale na smanjenje rodne neravnopravnosti, pokazuje anketa koja je sprovedena među ženskim organizacijama, dok 94,1 odsto njih tvrdi da nisu bili konsultovane kada su mere i donošene.

Kao pozitivni primeri ističu se dve inicijative koje se odnose na kretanje u toku polcijskog časa. Prvu su incirali Autonomni ženski centar iz Beograda i Osvit iz Niša, a tiče se mogućnosti da žene koje su u situaciji partnerskog nasilja mogu da napuste dom u toku trajanja pocijskog časa. Druga je bila usmerena na decu sa teškoćama u razvoju i njihove roditelje i odnosila se takođe na mogućnost napuštanja doma za vreme ograničenja kretanja.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara