Mlinari zbog zabrane izvoza brašna izgubili 17 miliona evra

Foto: Pixabay

Nakon skoro dvomesečne zabrane izvoza pšeničnog brašna mlinari u Srbiji kažu da su propustili da zarade 17 miliona evra, prenosi agencija Beta. U poslovnom udruženju mlinara Žitounija kažu da je odluka o slobodnom izvozu brašna dobra jer će smanjiti štetu koju je napravila zabrana izvoza.

"Odlukom o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda mlinarima je onemogućeno da izvezu oko 40.000 tona brašna, koliki je prosečan dvomesečni izvoz i zarade oko 17 miliona evra", rekao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović.

Prema njegovim rečima, najnovija odluka Vlade Srbije da ukine kontigente za izvoz brašna nejasna jer se ne zna da li važi od 1. juna ili odmah.

"U trenutku kada smo se borili da nađemo nove kupce i povećamo izvoz došla je odluka o zabrani izvoza. Šta znači pogrešna odluka ilustruje podatak da je u martu i aprilu 2020. godine zbog virusa korona izvezeno 300.000 tona brašna, a zatim je tražnja naglo pala i u maju je izvezeno svega 6.500 tona", rekao je Šajatović.

Vlada predložila slobodan izvoz brašna
Vlada odobrila kvote za izvoz žitarica

Dodao je kako se nada da će se tražnja za brašnom zadržati i da će se vratiti kupci iz Severne Makedonije i Crne Gore koji su posle zabrane izvoza brašna iz Srbije taj proizvod kupili u Bugrskoj, ali je ono bilo lošeg kvaliteta i skuplje.

Kako se dodaje, država mlinarima duguje 240 miliona dinara za tri meseca zbog toga što nije isporučivala pšenicu iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama nego su mlinari morali da je kupuju na slobodnom tržištu.

Sa druge strane, poslovanje im je otežavala činjenica da su cene brašna od jednog do pet kilograma koje su proizvodili od tog žita zamrznute.

Šajatović je rekao da je odluku o slobodnom izvozu Vlada Srbije obrazložila argumentima koje su mlinari naveli pri zabrani izvoza.

Mlinari su tada rekli da je zabranas nepotrebna jer su zalihe velike, domaće snabdevanje nije ugroženo, kao i da moraju da prodajom obezbede sredstva za kupovinu pšenice iz novog roda.

Nedimović: Imamo dovoljno pšenice, i za nas i za izvoz
ZBOG ZABRANE IZVOZA SILOSI PUNI PŠENICE I KUKURUZA

Osim toga, ta odluka je doprinela da pojedine vrste brašna, koje nisu bile potrebne domaćem tržištu, ostanu na zalihama.

Prema Šajatovićevim rečima, mlinari su za maj ispunili dozvoljenu kvotu od 23.000 tona.

On je podsetio je da je u sezoni 2016-2017. godini prosečan mesečni izvoz bio je 21.000,  kao i da je opadao i poslednjih deset meseci bio oko 10.000 tona.

Vlasnik mlina Žitopromet iz Sente Predrag Đurović rekao je da ta firma preračunava gubitak zbog zabrane izvoza brašna i da tražnja u ovom trenutku nije povećana.

Vlada Srbije donela je 11. marta odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojom je zabranjen izvoz brašna, 21. aprila odluku o uvodenju mesečnih kvota, a 30. aprila kvota je povećana sa 20.000 na 23.000 tona.

MLINARI TRPE OGROMNU ŠTETU ZBOG ZABRANE IZVOZA BRAŠNA
VLADA ZABRANILA IZVOZ SUNCOKRETOVOG ULJA

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.