MMF: Srbija da ograniči rast plata u javnom sektoru

Foto: Pixabay

Vlasti u Srbiji zainteresovane su za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali prema rečima njegovog stalnog predstavnika u Srbiji, Sebastijana Sose, kažu da im nije potrebno finansiranje  te institucije, pa bi novi program mogao da bude "naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike (PCI)", piše Politika.

Kako u intervjuu za Politiku kaže Sebastijan Sosa, Narodna banka Srbije doprinela je odgovoru na krizu smanjivanjem ključne kamate i ubrizgavanjem likvidnosti u bankarski sistem. Istovremeno je uvela moratorijum na otplatu bankarskih zajmova i dalje mera za očuvanje finansijske stabilnosti.

"Pozdravljamo privatizaciju Komercijalne banke za koju se očekuje da bude završena do kraja 2020. Istovremeno, došlo je do kašnjenja u sprovođenju reformi u određenim oblastima, posebno tokom pandemije", navodi predstavnik MMF-a. 

Dodaje da je napredak u reformama postignut u modernizaciji poreske administracije i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima. Međutim i dalje su potrebni napori. Sa druge strane, reforme na jačanju upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišnog kapitala suočene su sa “značajnim kašnjenjima.”

POMOĆ MMF-A TRAŽILO 90 ZEMALJA

Prema njegovim rečima, MMF je podstakao vlasti da izvrše procenu cene električne energije sa ciljem da se osigura potpun povraćaj troškova koji nastaju zbog povećanog oslanjanja na obnovljive izvore energije i potrebe za investicijama koje treba da zaštite proizvodnju. 

"S obzirom na potencijalni socijalni uticaj, poskupljenje struje takođe treba da uzme u obzir mogući uticaj na ranjiva domaćinstva i moguće mere za njihovu zaštitu", kaže Sosa.

On podseća i da je MMF rekao da bi povećanje plata 2021. godine u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno, dok bi penzije trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije, zasnovanom na švajcarskoj formuli koja predviđa da se izbegavaju dodatna ad hok plaćanja ili isplate.

"Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet", objašnjava Sebastijan Sosa.

Podseća i da je zbog pandemije MMF savetovao zemljama širom sveta da primene snažne fiskalne i monetarne podsticaje. Srbija je kako dodaje, zahvaljujući fiskalnoj disciplini u poslednjih nekoliko godina, imala dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera. 

"Sprovođenjem ovih mera fiskalni deficit u 2020. godini podiže se na skoro devet procenata BDP-a, dok će se i javni dug takođe povećati", kaže Sosa.

Međutim dodaje kako se očekuje da će javni dug ostati ispod 60 procenata BDP-a, dok bi fiskalni deficit bi trebalo smanjiti na oko tri procenta BDP-a. 

"To podrazumeva da bi javni dug u procentima BDP-a trebalo da nastavi sa jasnim trendom opadanja 2021. godine", objašnjava Sebastijan Sosa. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Bacvanin

    Sad se nasao MMF da spreci podozanje plata,kad je nova vlada osmislila povecanje plata kroz nove poreze za supe,svinjce,kokosinjce,bunare i ambare