MMF: Vlada Srbije nije tražila pomoć od nas

Pexels

Vlasti Srbije u krizi izazvanoj pandemijom COVID-19 nisu zahtevale finansiranje od MMF-a, ali MMF ostaje spreman za podršku, kazali su u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji za Novu ekonomiju.

U okviru aktulenog aranžmana sa Srbijom sklopljenog 2018.godine, Instrumenta za koordinaciju politika, podsećaju da pružaju samo savetovatnu  pomoć.

U slučaju da Vlada Srbije zatraži i finansijsku pomoć, na raspolaganju je nekoliko mehanizama, uključujući i instrument za brzo finansiranje (RFI) i stand-baj aranžman (SBA).

Podsećamo, juče je objavljena vest da je Evropska komisija usvojila predlog paketa za makrofinansijsku pomoć od tri milijarde evra za države u procesu proširenja kako bi im se pomoglo da ograniče posledice krize zbog pandemije koronavirusa, a Srbija je jedina iz regiona koja time nije obuhvaćena jer to nije tražila. Reč je, kako je navedeno, o povoljnim kreditima MMF-a za potrebe brzog finansiranja u krizi nastaloj zbog korona virusa. 

Reč je o kreditu koji dobiju zemlje koje imaju hitan problem platnog bilansa, ali ne moraju da uspostave ceo program aranžmana sa MMF-om, kazali su ranije u beogradskoj kancelariji MMF-a za Novu ekonomiju. Da je tražila tu pomoć, Srbija bi mogla da računa na oko  830 miliona eura. 

 Druga vrsta moguće saradnje Srbije sa MMF je javnosti poznatiji stend baj aranžman koji je dostupan zemljama koje se suočavaju sa stvarnim ili potencijalnim spoljnim finansijskim potrebama. Takav trogodišnji aranžman u iznosu 1,2 milijarde evra je Srbija okončala sa MMF u februaru 2018. godine. Taj novac koji je bio na raspolaganju, Srbija nije povukla.

Dužina SBA je fleksibilna i obično obuhvata period od 12–24 meseca, ali ne više od 36 meseci. SBA iz predostrožnosti dostupni su zemljama koje su suočene sa potencijalnim finansijskim potrebama  i koje ne nameravaju da iskoriste odobrene iznose, ali zadržavaju mogućnost da to učine ako im zatreba, objašnjavaju u MMF.

Kamatna stopa i za brzo finansiranje i za stend-baj aranžmana iznosi 105 baznih poenta.

Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2000. godine Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF-om. Nisu se se svi završili do kraja zbog odstupanja od dogovorenih reformi sa MMF.

Podsećamo, Vlada Srbije zbog novonastale krize izazvane pandemijom planira da se zaduži kako bi finansirala budžetski deficit, održala tekuću likvidnost i obezbedila novac za sprovođenje mera za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije koronavirusa. Načelno to namerava da uradi uzimanjem kredita ili emitovanjem državnih hartija na finansijskim tržištima.

Kod kojih stranih vlada se Vlada Srbije zaduživala

Fiskalni savet je izračunao da će planirane mere pomoći privredi i građanima koštati poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Zato će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize".

"Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.

"Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na medjunarodnom tržištu kapitala.

I.Pavlović

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara