Moguće pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama

Foto: Nova ekonomija

U Narodnoj banci Srbije (NBS) očekuju pooštravanje uslova za kredite indeksirane u devizama, kao i neznatno ublažavanje uslova kod dodele dinarskih kredita. Anketa NBS sprovedena u januaru pokazuje da su banke krajem 2020. godine, pooštrile uslove za kredite namenjene privredi, ali znatno manje nego u prethodna dva tromesečja iste godine.

Banke očekuju da će tražnja stanovništva za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje nastaviti da raste tokom prvog tromesečja 2021. godine, kao i da će se tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima blago smanjiti.

Navodi se da su krajem prošle godine ublaženi kreditni standardi prema stanovništvu, zbog pozitivnih predviđanaja na tržištu nekretnina, kao i zbog konkurencije u bankarskom sektoru, što je izazvalo i rast tražnje za zajmovima.

Ta tražnja je kod privrede bila vođena potrebama za likvidnošću i restrukturiranjem obaveza, a kod stanovništva kupovinom nepokretnosti i refinansiranjem obaveza.

Banke, kako se navodi, očekuju da će standardi po kojima će se odobravati krediti privredi u prvom tromesečju 2021. godine ostati nepromenjeni, ali dodaju da je blago pooštravanje kreditnih uslova moguće u bankarskom sektoru koji se bavi kreditiranjem stanovništva, jer su uočeni određeni rizici. 

NBS USVOJILA PROPIS KOJIM OMOGUĆAVA NIŽE UČEŠĆE ZA STAMBENI KREDIT

Rezultati sprovedene ankete pokazuju da su banke u uslovima pandemije, pooštravale standarde za odobravanje kredite privredi, ali se u četvrtom tromesečju 2020. to odnosi na manji broj banaka u poređenju sa drugim i trećim tromesečjem.

Pooštravanje kreditnih uslova krajem 2020. godine se u većoj meri odnosilo na velika, ali manje na mala i srednja preduzeća. 

Kreditni standardi poljoprivrednicima, nakon ublažavanja u trećem tromesečju, nepromenjeni su u četvrtom tromesečju 2020. godine, a banke, u celini gledano, ne očekuju promenu kreditnih standarda privredi tokom prvog tromesečja 2021.

Manja spremnost banaka za preuzimanje rizika, kako se navodi, doprinosi da su tome da su povećani zahtevi koje treba da ispuni kolateral (predmet određene vrednosti koji zajmodavac može da oduzme dužniku ako dužnik ne otplati kredit u skladu sa dogovorenim uslovima), kao i tome da su smanjeni maksimalni iznos i najduža ročnost kredita. 

Takođe, blago su korigovani naviše cenovni uslovi devizno indeksiranih kredita, kao i da su smanjene kamatne marže na dinarske kredite i to se kako dodaju u NBS može dovesti u vezu sa ublažavanjem monetarne politike. 

Povoljniji uslovi finansiranja odnosili su se na mala i srednja preduzeća, što je najverovatnije rezultat odobravanja kredita iz garantne šeme.

Banke su i dalje u neizvesnosti u vezi sa brzinom ekonomskog oporavka i trajanjem pandemije, pa to doprinosi određenom pooštravanju uslova kredita privredi u prvom tromesečju 2021.

Banke su anketi NBS ocenile i da su preduzeća povećala tražnju za kreditima tokom četvrtog tromesečja 2020. 

Privreda je u većoj meri bila zainteresovana za dinarske kredite, a mala i srednja preduzeća prepoznata su kao nosioci rasta tražnje za kreditima. 

Od početka pandemije privremeno je smanjena tražnja za investicionim kreditima, kao i finansijske potrebe preduzeća zbog pripajanja ili akvizicija, pokazuju rezultati ankete NBS.

Necenovni uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu tokom četvrtog tromesečja prošle godine, kako se napominje, bili su većinom nepromenjeni, dok je blago povećanje kamatnih marži bilo praćeno smanjenjem provizija i naknada.

Istovremeno, maksimalna ročnost kredita je produžena, kažu u NBS.

U prvom tromesečju banke očekuju smanjenje pratećih troškova kredita, kao i ublažavanje zahteva u pogledu kolaterala, dok je za ostale uslove kredita očekivano umereno pooštravanje. 

U četvrtom tromesečju 2020. godine povećana je tražnja za kreditima od strane stanovništva, a tražili su se dinarski krediti za refinansiranje, kao i devizno indeksirani stambeni krediti. 

Rastu tražnje doprinosile su potrebe stanovništva za refinansiranjem obaveza i kupovinom nepokretnosti, dok su zarade i zaposlenost, prema oceni banaka, delovale u suprotnom smeru.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara