MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica

Pixabay

MUP Srbije nije se izjasnio da li u ovom trenutku koristi softver za prepoznavanje lica, navodi Share fondacija pozivajući se na mišljenje poverenika za informacije od javnog značaja o upotrebi Huawei kamera za video nadzor koje je kupio MUP Srbije.

Poverenik je u Mišljenju od 29.05.2020. godine koje je uputio MUP-u, konstatovao da nema pravnog osnova za obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom sistema za video nadzor.

Poverenik je reagovao na MUP-ov dokument "Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti upotrebom savremenih tehnologija video nadzora u okviru projekta “Sigurno društo” u Beogradu koji je MUP napravio u martu i aprilu.

Poverenik je ukazao da odredbama Zakona o policiji i Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova nije određeno koje biomtrijske podatke MUP može obrađivati, te one ne mogu biti pravni osnov za obradu biometrijskih podataka i neophodno je da se ova oblast uredi posebnim zakonom.

Share navodi i da se do sada s brojem kamera uglavnom licitiralo u izjavama za medije čelnika policije.

Međutim, dokument MUP-a po prvi put zvanično navodi da će se u okviru ovog sistema za video nadzor koristiti 8100 kamera. 

Pored kamera na stubovima (2500), policija je kupila i mobilne kamere (eLTE terminale) - 3500 komada, kamere za vozila (600) te kamere koje su deo uniforme policajaca (bodycam) - 1500 komada.

 U dokumentu koji je sačinio MUP  eksplicitno se navodi da će do kraja projekta MUP proširiti funkcionalnost video analitike uvođenjem funkcionalnosti – automatsko detektovanje lica iz kontinualnog video materijala. 

To znači da softver za detekciju automatski detektuje lik svih koji prolaze kroz zonu nadzora kamera i izdvaja ih u vidu fotografije i kratkog video zapisa.

Sa druge strane, MUP navodi da će se identifikacija, odnosno prepoznavanje detektovanih lica vršiti samo u određenim situacijama i u skladu sa svrhama predviđenim ovim dokumentom.  

Pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, MUP je obradu podataka u okviru ovog sistema razdvojio na dve celine.

Prva celina je posebni režim koji se odnosi na obradu podataka u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem krivičnih dela i prekršaja. 

MUP planira da koristi softver za prepoznavanje lica kako bi se identifikovala lica u ovim slučajevima:

- za koja postoje osnovi sumnje da su izvršila krivično delo ili prekršaj;

- za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivično delo ili prekršaj;

- koja su oštećena krivičnim delom ili prekršajem;

- u vezi sa krivičnim delom (kao što su svedoci, lica koja mogu da obezbede informacije, povezana lica)

U okviru posebnog režima posebno je problematično što on uključuje i obrade koje se tiču sprečavanja i otkrivanja prekršaja, iako se u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ovaj režim odnosi isključivo na  sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela.

Drugi razlog za korišćenje kamera odnosi na sve druge slučajeve, te MUP planira  da koristi softver za prepoznavanje lica radi identifikovanja lica čiji je život ili zdravlje ugroženo ili je to neophodno radi zaštite zdravlja drugih (npr. sprečavanje širenja zaraze) te da da ovaj sistem koristi za:

- ostvarivanje uvida u stanje saobraćaja;

- informisanje javnosti o događajima od značaja za život u gradu;

- obezbeđivanje materijala koji se koristi u edukaciji policijskih službenika;

- obezbeđivanje materijala koji se koristi za daljeg razvoja i unapređivanja sistema video nadzora i statističke potrebe;

Ovako široko definisane svrhe za korišćenje masovnog biometrijskog nadzora, Ministarstvu daju mogućnost da ovaj sistem koristi arbitrarno u najrazličitijim situacijama, navodi Share fondacija.

Posebno je zanimljivo da se u cilju identifikacije lica, podaci koji su prikupljeni ovim putem, mogu upoređivati sa drugim podacima koje MUP poseduje uključujući i biometrijske podatke koji su sadržani u evidenciji ličnih isprava fizičkih lica, što praktično znači da se mogu koristiti podaci svih građana naše zemlje.

U Proceni uticaja koju je MUP radio, navodi se da će građani biti informisani o komarema putem postavljanja odgovarajućih znakova na kamernom mestu i preko internet stranice MUP-a na kojoj su istaknute detaljne informacije o ovoj obradi podataka. 

Ovu obavezu MUP nije ispunio, te građani i dalje nemaju relevantne informacije u vezi sa ovim sistemom. 

Posebno je zabrinjavajuće da kao ispunjenje ove obaveze MUP navodi da su na njihovoj stranici ažurirane informacije o kamernim mestima iako je građanska inicijativa #hiljadekamera mapirala gotovo trostruko više kamernih mesta u odnosu na broj koji je MUP objavio, ističe Share fondacija.

Poverenik je ukazao i da ministar unutrašnjih poslova nije doneo podzakonski akt kojim se propisuje način snimanja na javnom mestu i način saopštavanja namere o tom snimanju, što je propisano Zakonom o Policiji.

Ni na zahtev Poverenika, MUP nije dostavio projekte “Sigurno društvo” i “Siguran grad” koji su zaključeni sa kompanijom Huawei. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara