Na medicinsku opremu potrošene stotine miliona evra, revizija i dalje nema

Foto: Nova ekonomija

Tri nove kovid bolnice koštale su nas najmanje 130 miliona evra, vakicne smo najverovatnije platili oko 160 miliona evra, a RFZO je samo 2020. godine potrošio pola milijarde evra više nego pre pandemije, pokazale su analize Nove ekonomije.

Iako je ministar zdravlja Zlatibor Lončar u aprilu 2020. godine na konferenciji na medije rekao da će javnost dobiti izveštaje o kupovini opreme, to se i dalje nije desilo.

"Ja moram samo da Vas zamolim za malo strpljenja", odgovorio je tada ministar Lončar na pitanje novinara BIRN-a o količinama i ceni kupljenih respiratora.

Kako je objasnio, čim se proces nabavke respiratora bude završio, stići će i odgovor.

A gde nam je ne-kovid bolnica?

"Ali ne samo to, imaćete za sve ono što smo nabavili koliko smo platili, kao što imate u zdravstvu. Ja mislim da u zdravstvu imate bukvalno u svakom sekundu da znate koliko je šta plaćeno, kome je plaćeno, kako i šta je urađeno."

Zbog čega ništa od ovoga što je ministar obećavao nije objavljeno nisu nam odgovorili iz Ministarstva zdravlja.

Novinari i organizacije civilnog društva su na početku pandemije tražili podatke o kupovini opreme, ali su iz institucija počeli da pristižu odgovori kako su sve nabavke u vezi sa pandemijom označene stepenom tajnosti "strogo poverljivo" u skladu sa zaključkom Vlade.

Na vakcine najverovatnije dato 160 miliona evra

Iako je nabavka vakcina protiv COVID-19 sprovedena u potpunoj tajnosti, Nova ekonomija je uvezivanjem podataka o uvozu i registrovanim lekovima došla do saznanja da smo vakicne u toku 2021. godine najverovatnije platili oko 160 miliona evra. 

Naime, za ovu sumu je porastao uvoz vakcina za humanu medicinu 2021. godine u odnosu na godinu ranije.

Ono što je izvesno je da je Srbija samo ruske i kineske vakcine platila preko 106 miliona evra jer u toku 2021. godine nisu postojale vakcine protiv drugih bolesti koje su registrovane za promet u Srbiji, kako pokazuju podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

To znači da bi ukupni podaci o uvozu vakcina iz Rusije i Kine trebalo da se u potpunosti na kupovinu vakcina protiv koronavirusa.

Iz Kine je uvezeno ukupno 58 tona vakcina, vrednosti 82,1 miliona evra, a iz Ruske Federacije osam tona vrednosti 24 miliona evra, vidi se iz statističkih podataka.

Na zahtev Nove ekonomije kojim smo tražili podatke o uvozu vakcine za humanu i veterinarsku upotrebu u 2021. godini iz Uprava carina su nam odgovorili da se radi o podacima koji su označeni stepenom tajnosti "strogo poverljivo".

Kovid bolnice nas koštale 130 miliona evra

Prilikom izgradnje kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu objavljeni su podaci o sprovednim pregovaračkim postupcima.

Međutim, s obzirom na to da su na tendere mogle da se prijave jedino firme koje su bile pozvane, konkurencije nije ni bilo.

Sve tri kovid bolnice gradile je ista grupa kompanija, koje su nakon ovih poslova dobile i posao izgradnje fabrike vakcina.

Kovid bolnice su imale i istog glavnog dobavljača opreme, Magna farmaciju, čiji su prihodi nakon pandemije porasli za čak šest puta.

Dostupni podaci pokazuju da je izgradnja i opremanje kovid bolnice u Batajnici koštalo 42,9 miliona evra, u Kruševcu 37,7 miliona evra, a u Novom Sadu 48,6 miliona evra. Time ukupni izdaci za ove potrebe dostižu gotovo 130 miliona evra.

Takođe, ova suma ne mora biti konačna jer je Državna revizorska institucija upozorila da Ministarstvo zdravlja nije objavljivalo sve anekse ugovora kojima je povećavalo cene opreme.

Troškovi RFZO veći za pola milijarde evra.

Samo u toku prve godine pandemije, 2020, troškovi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) porasli su za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu, vidi se u javno dostupnim finansijskih izveštajima.

RFZO je najviše trošio na nabavku materijala i opreme, za šta je te godine izdvojeno preko pola milijarde evra, pokazala je analiza Nove ekonomije.

Upravo je ta suma bila prvi nagoveštaj toga koliko je potrošeno na nabavku opreme prve godine pandemije s obzirom na to da su nabavke mahom pod oznakom "strogo poverljivo".

Prihodi glavnog dobavljača Ministarstva zdravlja šest puta veći nakon pandemije

Na PCR testove prve godine dato 30 miliona evra

Srbija je tokom 2020. godine na nabavku PCR testova za detekciju koronavirusa potrošila najmanje 3,4 milijarde dinara, odnosno oko 28,6 miliona evra, kako je objavila Nova ekonomija. Najviše su kupovani testovi kineskih proizvođača Sansure i BGI, kao i američkog proizvođača Abbott.

Promet Sansure testova na teritoriji Srbije je 2020. godine iznosio 2,34 milijarde dinara (20 miliona evra), promet BGI testova bio je 968 miliona dinara (8,2 miliona evra), a Abbott PCR testova 56,4 miliona dinara (oko 480.400 evra) pokazuju podaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

S obzirom na to je PCR testiranje na SARS-CoV-2 (koronavirus) od početka pandemije moguće uraditi samo u državnim referentnim laboratorijama, može se zaključuti da se celokupan promet odnosi na snabdevanje institucija u kojima se one nalaze. Odnosno, da su državne ustanove potrošile 30 miliona evra na kupovinu PCR testova.

Nenadić: Skupština da zatraži reviziju troškova

Narodna skupština bi trebalo da zatraži reviziju svih nabavki za vreme pandemije, ocenjuje programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić.

On objašnjava da je sporna zakonitost tajnosti podataka o javnim nabavkama za vreme pandemije. U prvoj polovini 2020. godine na snazi je bio stari zakon o javnim nabavkama koji je predviđao da procedura raspisivanja javnog tendera može da se izbegne u kriznim situacijama kao što je pandemija.

Međutim, Nenadić pojašnjava da je da je zakon i u ovim situacijama nalagao da se obezbedi poštovanje načela poput načela transparentnosti i konkurencije.

U julu 2020. godine počeo je da se primenjuje novi zakon koji uopšte ne predviđa da javni tenderi mogu da se izbegnu u ovim situacijama već daje samo mogućnost korišćenja pregovaračkog postupka.

Problem je da li su uvek zaista postojali uslovi da za primenu pregovaračkog postupka, kaže Nenadić.

“Sudeći po onim štruim informacijama koje se mogu naći u vezi sa zaključenim ugovorima, čini se da ti osnovi za primenu pregovaračkog postupka nisu postojali u svim takvim situacijama”, zaključuje on.

Projekat se realizuje  u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.