FOTO: Nova ekonomija

Ne idu iz Srbije samo visokoobrazovani, već i zanatlije

FOTO: Nova ekonomija

Iz Srbije naviše odlaze građani od 31 do 50 godina starosti, i to ne samo visokoobrazovani već odlaze i zanatlije, stolari, bravari, medicinsko osoblje, rečeno  je danas u Privrednoj komori Srbije na javnoj raspravi o Strategiji za upravljanje ekonomskim migracijama za period 2021. do 2027. 

Bojana Stanić, državni sekretar u ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku politiku ocenila je i da nisu realni pokazatelji Nacionalne službe za zapošljavanje da je iz Srbije otišlo samo 6.000 ljudi.

„Odlaze preko društvenih mreža, ili jedan odvede celo mesto kao što nam je rečeno na raspravama", kazala je Stanić. Ona je ocenila da je neophodno uskladiti  obrazovanje sa potrebama privrede.

„Džabe nam da školujemo profile za koje nema rada mesta", rekla je ona.

Kako je kazala, nije baš da Nemačka širi ruke za građanima Srbije". Prema njenim rečima, od 1.januara 2020. ukoliko imate više od 40 godina vaša zarada mora biti veća od 3.700 evra bruto,  kako bi imali dovoljno da uštedite za penziju.

Ona je rekla da su Nemci održali prezentaciju prema kojoj ako imate prosečnu zaradu u Frankfurtu od bruto 2400 evra, da je to 1600 evra neto. 

„Kad se plati stan, hrana i komunalije, tom našem državljaninu ostaje 100 evra da uštedi. Za 100 evra ne mora apsolutno da odlazi nigde, već da bude u svojoj zemlji i sa svojima", ocenila je državna sekretarka.

Prema njenim rečima, nije novac uvek razlog zbog kojeg ljudi odlaze i navela primer sa javne rasprave u Subotici gde je čula da je čovek rešio da ode iz velike subotičke firme. Direktor mu je rekao da je on važan radnik za njega i ponudio mu je povećanje plate koje bi ga zadržalo. Rdnik je tražio dodatnih 7000 dinara.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTETA OD ODLOVA MOZGOVA VEĆA OD CELOKUPNOG IZVOZA SRPSKOG IT-a

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đordjević najavio je da će Strategija za upravljanje ekonomskim migracijama za period 2021. do 2027. godine biti završena do kraja januara ili početka februara naredne godine.

"Odmah nakon toga počeće izrada akcionog plana koji bi trebalo da bude predstavljen na jesen, kako bi primena Strategije počela u januaru 2021. godine", kazao je on na predstavljanju dosadašnjeg toka javne rasprave o Predlogu strategije za upravljanje ekonomskim migracijama za period 2021. do 2027. godine.

Javna rasprava je počela 13. decembra, traje do 3. januara, a razgovori o strategiji bili su organizovani u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici, Novom Pazaru i Beogradu, podsetio je ministar i pozvao sve zainteresovane da i dalje šalju svoje primedbe i sugestije.

"Cilj Strategije je da mladi ostanu da žive u Srbiji, da se vrate oni koji su otišli iz zemlje, ali i da se u Srbiju privuku stranci koji bi ovde živeli i radili", kazao je Djordjević.

On je ocenio da to neće moći ni lako ni brzo da se sprovede, ali je naveo da Srbije mora da ima hrabrosti i vere da to može da se uradi.

"Potreban je konsenzus svih u društvu, jer to nije pitanje partije ili pojedinca", kazao je Djordjević navodeći da je gradjanima potrebna moderna i pravična država koja brine o njima, koja pruža jednake prilike i mogućnosti za sve i omogućava im da napreduju i usavršavaju se.

On je istakao da je ekonomska strategija osnova svega, jer mora da pokaže u kojim delovima zemlje želimo koju industriju i u skladu sa tim da obezbedimo obrazovanje i zapošljavanje treba to da prati.

"Ova Strategija u odnosu na ranije obuhvata čitav ciklus od preventive migracije, saradnje dijaspore sa maticom, uslove pod kojima bi se oni koji su otišli vratili u državu, kao i potpunu  integraciju privrede i drištva Srbije", kazao je predstavnik tima koji je radio na Strategiji profesor Vladimir Grečić.

Dodao je je dijaspora do sada zamerala da je nevidljiva u planovima razvoja Srbije i da će Strategija to da ispravi.

"Direktne investicije dijaspore su do sada bile zapostavljene, iako su jako važne i treba da imaju prednos u odnosu na strane investicije, jer ljudi iz dijaspore kao ulagači imaju potrebu da postave trag u svojoj zemlji, a bolje poznaju mentalitet i jezik", rekao je Grečić.

Dodao je da dijaspora može da pomogne u osvajanju novih tehnologija i znanja, mnogo više od stranih investitora, a i lakše bi se odlučili za reinvestiranje.

"Naši ljudi u dijaspori nisu tako bogati, ali imaju mala i srednja preduzeća koja su daleko prilagodljivija promenama i mogu lakše da omoguće tehnološki razvoj", naveo je Grečić i dodao da su ankete pokazale da je gotovo 60 odsto ljudi iz dijaspore zainteresovano da uloži svoj kapital u Srbiju.


Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • JELENA

    Čujte, sekretarku, licemerku , "niko ne mora da ide u Nemačku za "100" e , koliko može da uštedi , bolje da ostane u svojoj zemlji. Sram bilo političare i ovakve komentatore . Pa bar da ćute i prave se ludi. Našli nas da prave ludima. Može da se uštedi i više , a zavisi od toga šta radite. A i penzija će vam biti bar 1000e i više . A u Srbiji će vam verovatno mesečno, faliti bar 100 e za goli život jer je potrošačka korpa duplo veća nego minimalac koji će biti 30.000 din.

  • Acko

    Uvek pričamo o novcu kada je odlazak u pitanju. A zapravo mnogi odlaze zbog loših političara, bitokratije, nekulture, infrastrukture, zdravstva...