Nema merenja, nema zagađenja

Foto: Nova ekonomija

U Srbiji je vazduh zvanično čist samo u onim mestima koja nemaju adekvatno merenje aerozagađenja. Tokom 2019. godine prekomerno aerozagađenje bilo je prisutno u 14 gradova, navodi se u izveštaju Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak pod ključem, koji je objavila nevladina organizacija Koalicija 27. 

Prema podacima mernih stanica u zagađenju vazduha 2019. godine vremenski je prednjačio Novi Beograd. Ta opština je skoro polovinu 2019. godine imala zagađen vazduh, čak 169 dana je dolazilo do prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti koncentracije štetnih PM10 čestica.

"Pošto znam gde se nalaze obe merne stanice na Novom Beogradu (koje je postavila Agencija za zaštitu životne sredine), rekao bih da je dobar deo toga uticaj saobraćaja. Stanice su locirane u ulicama Omladinskih brigada i Jurija Gagarina, tu je vrlo frekventan saobraćaj", kaže za Novu ekonomiju član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA)  i nekadašnji radnik Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić.

Termoelektrane prema njegovim rečima ne zagađuju u svojoj nepsorednoj okolini, već  zbog visine dimnjaka zagađuju na daljinu. Drugim rečima, ono što emituju naše elektrane ode u susednu državu, a ono što se emituje u Bosni i Hercegovini dolazi kod nasKada se steknu određeni atmosferski tokom grejne sezone, zagađenje iz termoelktrana se zadržavaju u nižim slojevima atmosfere.

Kako Lekić podseća ograničenje u trajanju postoji samo za PM10 čestice i to je važeća regulativa, podzakonski akt o monitoringu vazduha koji je zasnovan na Evropskoj direktivi o vazduhu. Tako se inače propisuju granične vrednosti zagađenja i vreme njihovog trajanja.

"Ti dani kada se povećavaju vrednosti ekstremnog zagađenja su zapravo dani kada se superponiraju (slažu) sve vrste zagađenja, termo-energetski sistem, lokalna ložišta i male toplane kojih na Novom Beogradu nema i saobraćaj", naglašava Lekić.

Lekić podseća da je merenje kvaliteta vazudha u Srbiji poboljšano u poslednje dve godine i dodaje da pre toga praktično nije postojalo nikakvo finansirianje tog sistema. Kaže i da u zvaničnom izveštaju piše da je 2012. godine postojalo 36 ili 37 mernih mesta u Srbiji, dok ih u izveštaju iz 2020. ima 33 (merne stanice Agenicje za zaštitu životne sredine).

"Devet godina kasnije mi imamo manje stanica i to proglašavamo većim brojem, a vreme teče, tehnologija je napredovala, sve je napredovalo, a mi se hvalimo smanjenjem", ocenjuje predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije.

On kaže da nadležni tvrde kako je zagađenja bilo oduvek, međutim, ništa ne preduzimaju kako bi ga se rešili.

Istovremeno, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pravi studije u kojima upozorava da PM.2 čestice visoke koncentracije imaju direktan uticaj na ljudsko zdravlje. Ne izazivaju smrt, ali neki ljudi zbog njihovog udisanja kraće žive.

Broj obolelih od raka se u Smederevu učetvorostručio od 2011. godine
Uslov da prodišemo: Nadležne institucije da izađu iz karantina
Broj obolelih od raka se u Smederevu učetvorostručio od 2011. godine

Vazduh je 2019. prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazudha u Srbiji bio prekomerno zagađen i u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Pančevu, Novom Sadu, Užicu, Valjevu, Kraljevu, Subotici, Požarevcu, Zaječaru, Beočinu, Boru.

Tim je, kako se navodi, praktično zvanično potvrđeno da je oko tri miliona građana disalo prekomerno zagađen vazduh 2019. godini. U nekim mestima, kako se naglašava, vazduh je ocenjen kao dobar jer u njima nema mernih stanica.

Godišnja granična vrednost suspendovanih PM10 čestica prekoračena je u Novom Sadu, Užicu, Požarevcu i Zaječaru. Godišnja granična vrednost koncentracije PM2.5 čestica zabeležena je u Beočinu, a u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Subotici  PM10 i PM2.5 čestica. U Boru vazduh je ocenjen kao prekomerno zagađen zbog prekoračenja koncentracije SO2 (sumpor-dioksida).

"Nekada je bilo i olova u benzinu, nekada se i azbest koristio u građevinarstvu, nekad se pušilo u avionima, ja sam lično pušio, pa ne pušim više. Prava argumentacija je zašto mi ništa ne preduzimamo povodom zagađenja", kaže Lekić.

Svetska organizacija Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP) ​u godišnjem izveštaju sačinjenom na osnovu opsežnog istraživanja, svrstala je Srbiju na deveto mesto liste zemalja po broju preuranjih smrti usled posledica od zagađenja.

"Ponovo gledamo vest kako se Beograd ulepšava ukrasima. Stavite filtere, uredite saobraćaj u Beogradu, u ulici Kneza Miloša ja više ne mogu da uhvatim zeleni talas, nikada.  Situacija će biti za nijansu bolja, ali će to za građane puno značiti", poručuje sagovornik Nove ekonomije. 

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.